Poslodavci protiv pušača

U Nemačkoj je 2008. donet federalni zakon o zabrani pušenja na javnim mestima: u restoranima, barovima, kafićima i diskotekama. Slične zabrane postoje i u drugim evropskim zemljama. U Škotskoj je takođe zabranjeno pušenje u javnom prevozu i na stanicama. U Francuskoj se kažnjava ne samo pušač, već i vlasnik restorana ili kafića gde je neko zapalio. U načelu, to su ispravna sredstva, odnos između pušača i nepušača mora da se reguliše, smatra izvršni direktor Centra za podršku sindikatima i građanskim inicijativama Jurij Milovidov.

I pušači i nepušači moraju da poštuju jedni druge. Pušači se obično ne obaziru na nepušače, a nepušači stvaraju takve probleme za pušače. Trebalo bi da se polazi od toga da je nepušača više i da žive zdraviji život. Pušenje je neka vrsta droge. Zato su određena ograničenja za pušače sasvim osnovana jer puše svuda: u pozorištima, restoranima, napolju, ne obazirući se na druge. Na kraju krajeva, neka puše koliko hoće. Ali je neophodno uvođenje određenih pravila.

Ali je zabrana pušenja tokom radnog vremena jedna dosta striktna mera i ne sme da se primenjuje u svim sferama, dodaje Jurij Milovidov.

Neko puši, a neko drugi pije čaj, tu se ništa ne sme ograničavati. Osim da bi trebalo da pušači puše na posebnim mestima koja su namenjena za tu svrhu. Dok je zabrana "puš" pauza kao takvih nešto što nije u redu. Sve zavisi od konkretne industrije. Ako postoji mogućnost da se automat uključi, pa da radi 15 minuta dok operater puši, to je normalno. Ako se pak radi o proizvodnji sa pokretnom trakom, kao što je na primer proizvodnja automobila, radnika niko neće pustiti da ode, bio on pušač ili nepušač.

Ali ipak zabrane i ograničenja ove vrste moraju da se motivišu brigom o zdravlju radnika, a ne strahom da bi kraće pauze mogle uticati na kvalitet rada. U mnogim kompanijama jedan deo zdravstvenih programa nisu zabrane pušenja, već upravo ograničenja. Na primer u ruskom Sberbanku, kao što nam je ispričao predsednik uprave ove banke German Gref.

Zabranili smo pušenje u prostorijama banke, u svim ekspoziturama u celoj zemlji. Trenutno se razmatra pitanje o zabrani pušenja ne samo u zgradama, već i na teritoriji banke – u tom slučaju pušači će morati da izlaze van ograđene teritorije. To je praksa koja se aktivno koristi u mnogim korporacijama. Takođe se trudimo da ljude podstičemo da se bave sportom i svojim zdravljem. Radimo na još jednom jedinstvenom programu, svakoj osobi koja radi u banci produžavamo godišnji odmor za dva dana ako koristi takozvani check up, tj. lekarski pregled.

Dodaćemo da su u Rusiji upravo korporativni zahtevi za ograničenje pušenja, kao i zdravstveni programi glavni pokretač borbe protiv ove štetne navike među odraslim stanovništvom. Radi se o tome da su u Rusiji cene duvanskih proizvoda dosta niže od onih u Evropi, u proseku od 1 do 1,5 evra za pakovanje cigareta. U zapadnim zemljama pušači uvek imaju jednu dodatnu motivaciju da ostave cigarete, osim zahteva poslodavaca, a to su visoke cene.