Varljivi sat ili zašto nam se spava

Sada je u Rusiji tema koja se najviše razmatra posle parlamentarnih izbora i protesnih akcija opozicije – odustajanje od prelaza na zimsko i letnje vreme. Predsednik Rusije ukinuo je ovo prebacivanje kazaljki prošle jeseni. I sada mnogi ruski građani govore da jutarnji mrak, vezan sa ukidanjem zimskog vremena, negativno utiče na njihovo zdravlje. Pojavila se čak ideja da se vrati praksa sezonske promene vremena.

U martu prošle godine u Rusiji su poslednji put bili prebačeni satovi na sat unapred, a zimi nisu vraćeni. Slična situacija već je postojala u domaćoj istoriji 1930. godine, kada je zemlja odustala od sezonskog vremena, ostavši u večitom „letu“. 1981. godine na proleće i jesen ponovo su počeli da prelaze na letnje i zimsko vreme. To je izazvalo mnogobrojne žalbe ljudi na pogoršavanje zdravstvenog stanja prvih dana posle prebacivanja kazaljki. Ovo je i bio jedan od razloga da predsednik RF Dmitrij Medvedev ukine sezonsko vreme. Tako sada ruski građani žive sa razlikom od dva sata u odnosu na astronomsko vreme. I oni su opet nezadovoljni. Po podacima anketiranja agencije HedHanter, 46% ruskih građana primećuju ove zime malaksalost, postanost, smanjenje radne sposobnosti.

Stvar je u tome što smo sada bitno odstupili od astronomskog vremena koje se određuje po Griniču. Zato se vreme kada smo budni nalazi u disonansi sa prirodnim satom, koji određuje normalno funkcionisanje našeg organizma, govori naučni saradnik Moskovskog psihološko-pedagoškog univerziteta Viktorija Aršinova.

Sve što je kod nas unutra, vezano je za astromonski sat i kolebanja u Solarnom sistemu. To je takozvano biloško vreme. A mi predlažemo biološkom vremenu da se smesti u socijalno vreme, koje je određeno ukazom.

Po rečima stručnjaka, ljudima bi bilo jednostavnije da podnose polugodišnja pomeranja u jednu ili drugu stranu. Leti je svetlo i lakše je ustajati sat ranije. Osim toga, sunce nam daje dodatnu energiju. Ipak, ističe naučnik, prelazak na zimsko vreme je uvek radovao većinu ljudi. Čovek će se, naravno, prilagoditi letnjem vremenu zimi, ali za to je potrebno pet-šest godina.

A Geografski insitut RAN, gde se vodi monitoring poslednjeg ukidanja zimskog vremena, sasvim je drugačije raspoložen. Bez obzira na neudobnosti, ruski građani su u stvari dobili od 7 do 17% više svetlog dela dana, u zavisnosti od regiona, govori zamenik direktora instituta Arkadij Tiškov.

Faktički rešavala su se mnoga socijalna pitanja, na primer smanjenje broja udesa na putevima. Stanovništvu je bilo dovoljno da preživi međusezonu, mada je ona i u prethodnom formatu vremena takođe bila mračna. A sada već možete da osetite sve prednosti očuvanja letnjeg vremena: završavate posao ne kada već padne mrak, nego kada je još dan.

Tako da ispada da je ili ujutru loše, ili uveče dobro. Osim toga, još se ne zna kako će se ljudi poneti prema novom predlogu za prebacivanje kazaljki. Verovatno će se opet pojaviti nezadovoljni. Teško je svima ugoditi.