Čudna greška Glasa Amerike

Radiostanica Glas Amerike izvinila se za objavljivanje intervjua sa čuvenim blogerom, jednim od lidera ruske opozicije Aleksejom Navaljnim. Materijal se ispostavio lažnim. O tome da takav intervju nije davao izjavio je sam Navaljni odmah posle pojave publikacije

Aleksej Navaljni je jedna od najupečatljivijih i za sada jedna od najtajanstvenijih figura u ruskoj politici. Prvi put njegovo ime je postalo poznato pre dve godine, kada je na ruskom Internetu startovao projekat Navaljnog, posvećen borbi protiv korupcije. Od tada borac za čistoču u politici i ekonomiji i autor velikog broja oštroumnih komentara na Internetu Aleksej Navaljni stekao je toliko veliku popularnost da su počeli da ga nazivaju ne blogerom, već političarem. I upravo navaljni je bio jedan od lidera protestnih istupanja koja su obuhvatila Rusiju posle parlamentarnih izbora u decembru.

Namešteni intervju dopsinika Andreja Vasiljeva sa Navaljnim ove nedelje pojavio se na sajtu Glasa Amerike. Kako se to desilo, u saopštenju redakcije pod naslovom Intervju kojeg nije bilo objašnjava se prilično zamršeno. Blogosfera je nazvala intervju vrlo skandaloznim – u njemu je Navaljni nazvao svoju bivšu stranku Jabloko sektom, saopštio je da je moguće da Putin 4. marta izgubi na predsedničkim izborima samo u slučaju da na Zemlju upadnu marsovski interventi i zauzmu Kremlj i oštro je kritikovao jednog od lidera ruske opozicije Borisa Nemcova.

Sto posto falš – napisao je Navaljni u svom mikroblogu na Tviteru. Uopšte nisam davao intervju Glasu Amerike. U informacionom haosu koji se sada vidi, najbolje je orijentisati se na izjave samog Navaljnog, pošto političar koji se pročuo zahvaljujući Internetu u njima ne oskudeva, govori saradnica Navaljnog iz opozicije Jevgenija Čirikova.

Smatram da je najtačnije sredstvo masovnog informisanja moj Živi dnevnik ili Živi dnevnik Ljoše Navaljnog, gde možete odmah iz prvih usta da shvatite kakav je on čovek. Jer ništa ne pokazuje čoveka tako dobro kao to što on sam o sebi govori ili piše, i one ideje koje propagira. On će stalno pisati to u Živom dnevniku. Zato pretpostavljam da se ipak obraćate izvorima.

Falsifikacije su u istoriji novinarstva prilično rasprostranjena pojava. Na primer, čuveni romanista i kralj engleske štampe Daniel Defo, koga smatraju ocem reportaže krajem 17. veka objavio je reportažu Bura o potonuću broda. Kasnije se ispostavilo da je to bila čista izmišljotina autora. Ipak njegovo delo pre se može ubrojati u žanr avanture. U slučaju Navaljnog to je već politika u kojoj skandal ponekada može da bude uspešan postupak za povećanje rejtinga njegovog učesnika, smatra psiholog imidžmejker  Irina Iljjičeva.

Ponekad jenjava popularnost, pažnja za neku ličnost. I svaka popularnost je dobra, čak i negativna. Zato ljudi njoj pribegavaju, ponedaka unapred sastavljaju nekakve lažne stvari. A zatim zahvaljujući toj negativnoj popularnosti pozivaju se u neke druge medije gde se uslovno opravdavaju. Ispada sve odlično. I oni kao nemaju ništa sa tim.

Između ostalog popularnosti Aleksej Navaljni ima sasvim dovoljno. I pravi pravcati intervjui sa njim stalno se pojavljuju na stranicama raznih izdanja. Teško da se on može smatrati zakulisnim autorom skandala. Što se tiče lažnog intervjua, sada je njegov tekst već uklonjen sa sajta Glasa Amerike.