Dočekati penziju

Stanovništvo Evrope naglo stari, istovremeno rastu i troškovi za zdravstvenu zaštitu i penziju. Kao izlazak iz teške situacije premijer Švedske Frederik Rajnfeldt predložio je da se podigne starosna granica za odlazak u penziju do 75 godina. Svoju ideju on je izneo na samitu Severni forum budućnosti u Štokholmu. Ideja je naišla na podršku premijera skandinavskih zemalja, zemalja Baltika i britanskog premijera. Švedski sindikati su nazvali predlog Rajnfeldta nerealnim. Eksperti se slažu u mišljenju da je na taj način premijer pokušao da isprovocira široku diskusiju za bolnu temu.

Po zvaničnoj statistici u samoj Švedskoj i dalje radi 17% građana koji su već prešli prag za odlazak u penziju. Uglavnom su to dobro plaćeni stručnjaci kao što su pravnici, inženjeri, lekari i državni činovnici. Osim toga, fizička sposobnost rada u poznim godinama veoma zavisi od toga gde čovek živi. Na švedskom severu, na primer, životni vek je niži nego na jugu. U celini problem starenja radnosposobnog stavnovništva karakterističan je za Švedsku isto kao i za preostalu Evropu. I Frederik Rajnfeldt samo je ukazao na onaj prag ozakonjena starosti o kojem su se ustručavali da govore njegove kolege. Tako prema kompleksnim istraživanjima sprovedenim u Nemačkoj, uvećanje prosečnog životnog veka evropljana dozvoljava da se pomeri penzioni prag do 72 godine, istakao je u intervjuu za Glas Rusije ekspert Evropskog instituta RAN Vladislav Belov:

U svakom slučaju, sve zemlje na račun uvećavanja starosne granice za odlazak u penziju pokušavaju da reše problem opterećenja penzionih fondova. U krajnjoj liniji, kako smatra premijer Švedske Frederik Rejnfeldt, uvećanje starosne granice daje bolje uslove za zapošljavanje lica koja se nalaze između 50 i 60 godina. Po meni, naravno, premijer Švedske preteruje – 75 godina je verovatno previše ozbiljna starost i ona je označena radi same diskusije. Mislim da treba da bude reči o formalnom, zakonodavnom uvećanju starosne granice za odlazak u penziju. Recimo, u mnogim zemljama ona je već podignuta do 67 godina.

Starosna granica treba da garantuje građanima očuvanje posla u okviru postojećih zakona o radu. A sa druge strane, zakon treba da pruža određene povlastice ako građani smatraju da je nemoguće da nastave da rade i reše da odu u penziju pre dostizanja određene starosne granice. Ali u svakom slučaju ova granica ne treba da iznosi 75 godina, govori Belov.

Ipak, švedskom premijeru je pošlo za rukom da označi bolan problem. Diskusija o starosnoj penzionoj granici otvorena u Stokholmu, vervatno će se prebaciti na druge evropske prestonice. Druga je stvar što za razliku od mirne Švedske u toplijim zemljama slične ideje mogu da izazovu vatreniju reakciju u društvu.