Presing na Grčku jača

U vladajućoj koaliciji Nemačke je raskol. Ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih sanja da se oslobodi balasta u zoni evra – Grčke uprkos čvrstoj liniji kabineta da spasava Atinu po svaku cenu. Poziv da ode i rešava svoje probleme samostalno, čuo se uoči zasedanja bundestaga, gde se rešavalo pitanje pružanja drugog paketa pomoći Grčkoj. Poslanike je smirio i ministar finansija Volfgang Šojble koji nije isključio da posle drugog paketa može da usledi i treći.

Još jednu novost preneo je list Fajnenšl Tajms. U EU pripremljena su tri memoranduma Atini sa 38 zahteva. Od kardinalnih strukturnih promena do izdvanja licenci za pojedine profesije poput kozmetologa. Uzrok je jednostavan: Grci, majstori falsifikata, mogu da izdaju zakon koji se od njih traži, ali koji neće funkcionisati. U celini reč je o spoljnom upravljanju zemljom.

Naš ekspert, doktor ekonomskih nauka Olga Butorina, šef katedre za evropske integracije MGIMO smatra:

Da, zaista, to je spoljna uprava. Ali to je neophodno. U EU još prošle godine bio je razrađen plan formiranja ekonomske vlade koji sadrži vrlo stroge zahteve ka svim državama EU, ne samo članicama zone evra. Zato što je to deo opšteg puta kojim ide EU.

Aluzije i direktni pozivi na dobrovoljno-prinudni izlazak Grčke iz zone evra imaju osnove, pošto je zemlja tokom deset godina imala makroekonomske pokazatelje koji ne odgovaraju mastrihtskim kriterijumima. Sada je stvar prilično složena, zato što bi izlazak Grčke iz zone evra naneo odlučujući udarac njenoj ekonomiji. Eksperti švajcarske banke izračunali su nedavno da će takvu zemlju kao što je Grčka izlazak iz zone jedinstvene valute u prvoj godini tog izlaza koštati 50 % unutrašnjeg bruto proizvoda, a kasnijih 10 do 20 odsto godišnje. Ako Grčka izađe i postane neuspešna država u ekonomiji, to znači da će EU na jednoj od najvažnijih južnih granica imati zemlju sa beskrajnim protestima i štrajkovima, sa vrlo visokim nivoom nezaposlenosti. Iz takve zemlje radni migranti će se kretati u druge države EU. EU se nada da će donete mere naterati Grčku da poštuje strogu budžetsku disciplinu. Ali ne sme se isključiti to da za pola godine ili godinu, ako se situacija bude menjala nagore, zaista će se postaviti pitanje izlaska Grčke iz zone evra, rezimira Olga Butorina.

Efekta domina i kraha evra plaše se mnogi eksperti. Neko plaši javnost slikama dolaska na vlast levih radikala na prolećnim parlamentarnim izborima. Doći će i anulitari sve prethodne sporazume i tada propadoše milijarde kredita EU. Gazeta Minherner Merkur uverava: u briselskih  krugovima vlasti tim povodom se posebno ne nerviraju. Tamo računaju na plan iks – predaju vlasti vojsci. Jednom je to već bilo...