Grof Palen

Petar Ludvig fon der Palen, u Rusiji Pjotr Andrejevič, ruski je državni poslenik. Njegova karijera na dvoru bila je obeležena usponima i padovima. Ipak, u rusku istoriju Pjotr Pavlen ušao je kao jedan od najbližih saradnika cara Pavla Prvog i ideologa zavere protiv njega.

Do 1800. godine Pjotr Aleksejevič je koncetrisao u svojim rukama ogromnu vlast, postavši faktički drugi čovek u državi. Po rečima savremenika, Palen je imao ključeve za sve državne tajne. Niko nije mogao da načini korak bez njegovog znanja. A uskoro će dobiti od potpredsednika Kolegije inostranih poslova Panjina predlog da učestvuje u zaveri protiv cara. Prevazilazeći druge zaverenike po umu i energiji, ubrzo je preuzeo stvar u svoje ruke, ispoljivši pri tome nepokolebljivu hladnokrvnost i stravičnu upornost.

Uz to privukao je na svoju stranu i naslednika Aleksandra, nadajući se da će naslednik vratiti zemlju makar u doba prosvećene uprave Jekaterine Velike. A on, Palen, postaće desna ruka cara. Niz izvora pominje ovakvu priču: dobivši vest da je Pavel ubijen, Aleksandar Pavlovič je ispoljio osećanja sina i rasplakao se, ali vođa ubica Pjotr Palen grubo ga je prodrmao: Dosta je detinjarija! Idite da carujete! Istog dana bilo je proglašeno narodu da je gospodar car Pavel Petrovič umro od moždanog udara. Posle Pavlovog ubistva mladi car je oprao ruke, a na put Palena neočekivano su stale dve žene, dve carice. Udovica Marija Fjodorovna mrzela je pametnog Palena i za života muža, a ubistvo nije nikako mogla da mu oprosti. Ili on, ili ja! – zatražila je od sina. Aleksandar je odabrao majku. Žena Aleksandra Prvog, Jelizaveta Aleksejevna, psotavši carica, podržala je udovicu da se porodica Palen hitno protera na kurlansko imanje. Palen je umro 13. februara 1826. godine u Mitavi, sada je to grad Elgava u Letoniji.