Raspada se anti-sirijska propaganda, otkriveno kako se montiraju „dokazi“ za Si-En-En

 Vašington – Medijska propaganda, fabrikovanje – od groteske do senzacionalizma – sve je to sastavni deo svake zapadne vojne intervencije i služi za stvaranje masovnog konsenzusa kod domaće publike.

Cela priča se već provodi po dobro utvrđenim pravilima – doziraju se navodi o „masovnom pokolju“, sa pažljivo režiranim „ličnim“ pričama.

Jer, priznali mi to ili ne, publika na zapadu ipak „pada“ na personalizovane priče. Nažalost, mediji se često povode za okrutnom izjavom koju je jednom prilikom dao sovjetski vođa Josif Visarionovič Staljin - „Jedna smrt je tragedija, milion ubijenih – to je samo statistika“.

Personalizovane priče krojene da „dirnu“ gledaoce, predinvazijski „recept“ koji još uvek prolazi

U svakom tom medijskom pohodu, kada sva objektivnost pada u vodu, dobijamo nekoliko specifičnih „personalizovanih“ priča kako bi se stvorio svojevrsni šok i poistovećenje gledalaca sa, navodnom, žrtvom ili osobom koja se nalazi u neposrednoj opasnosti.

Tako smo danima pre napada na Libiju bili prisiljeni slušati priče o ženi koju je navodno silovala grupa Gadafijevih vojnika – bez ijednog dokaza.
Naravno, ponekad se medijima pruži i autentična situacija oko koje se može rasplesti velika propaganda.

Na primer, 2009. u velikim protestima u Iranu od strane režima ubijena je mlada devojka Neda Agha-Soltan . Bez obzira što je u sukobima opozicije i vlade poginulo između 30 i 70 osoba, njena smrt je postala – prema pisanju magazina Tajm – „najgledanija smrt u ljudskoj istoriji“. O njenom ubistvu snimljeni su dokumentarci, bezbroj emisija, njena smrt postala je simbol propagande protiv Irana.

Ali, kada je grčka policija, podjednako brutalno, na ulici pucnjem iz pištolja ubila mladog Aleksandrosa Grigoropoulosa , koji je imao svega 15 godina – njegova smrt nije dobila ni približno pažnje. Zanimljivo kako Aleksandros Grigoropoulos nema ni stranicu na Vikipediji.

Ipak, slučajevi Aleksandrosa iz Grčke i Nede iz Irana su dokumentovana ubistva, najveći deo propagande otpada na lažna svedočenja, montirane snimke, pogrešno predstavljanje dokaza itd. U tom paničnom pokušaju da se osigura što veća podobnost vlastitog stanovništva i konsenzus za ratne operacije, „majstori propagande“ rade greške na svakom koraku.

Velika anti-sirijska propaganda kao mitska Lernejska Hidra, ali i njoj ponestaje glava

Tako je na primer priča o mladoj blogerici, „lezbejki iz Damaska“, raskrinkana kao apsolutna laž i montirana prevara – nakon što se ispostavilo da je slika, navodne blogerice, zapravo slika mlade devojke koja živi u Britaniji, ceo plan je doživeo kolaps, a novinar koji se predstavljao kao blogerica iz Sirije javno je priznao svoju manipulaciju.

Postavlja se logično pitanje – kako se propagandnim mašina uopšte može nastaviti delovati nakon blamaže takvih proporcija? Jednostavno – zbog monolitnosti, apsolutne kompaktnosti i pristrasnosti, jednostavno ne postoji „mainstream“ medij koji bi drugi „mainstream“ medij direktno prozvao zbog katastrofalnog propusta i potpune novinarske neobjektivnosti u pogledu prenošenja priča „sirijske blogerice“ koja je zapravo Tom MekMaster, novinar iz SAD-a.

Kada se jedan segment propagande raskrinka i doživi kolaps na takav sramotan način, kolektivno – svi mainstream mediji – jednostavno celu priču ignorišu, pritom se – eventualno – napiše koji tekst koji javlja da se radilo o prevari. Na kraju, prevara kao da se nikada nije ni desila, uskoro se prelazi na sledeću, često podjednako lažnu i izmišljenu priču.

Upravo to se dogodilo i ovih dana – posle sramotne propagande o nepostojećoj blogerici koja „živi u konstantnom strahu od krvoločnog Asadovog režima“, na scenu su – nužno – morala stupiti neka nova lica. U skladu sa tim je u prvi plan gurnut mladi Britanac, sirijskog porekla, kojeg su mediji poput Si-En-En-a, Bi-Bi-Si-ja i Skaj Njuza prozvali „Syria Danny“ (pravo ime Danny Abdul Dayem).

Žestoki anti-Asad aktivist „Syria Danny“ i njegove izjave postale su tako deo udarnih vesti, pogotovo na Si-eN-eN-u. U video razgovoru sa novinarkom Si-En-En-a, Deni poziva na vojni napad protiv vlastite zemlje, što brže i žešće – tim bolje. Da li će to biti Izrael, SAD ili neka druga sila, za Denija je sasvim nebitno. Prema njemu, narod Sirije je u potpunom očaju i svi jedva čekaju veliku UN ili NATO invaziju.

Novi video dokazi raskrinkali „aktivista Denija“ – sve je bila nameštena propaganda za Si-En-En

Tvrditi nešto bez adekvatnih argumenata, dokaza ili barem snažne indicije – u pravilu je anti-novinarski, ali već tada, bilo je skoro pa sasvim jasno da se radi o još jednom, čak pomalo i traljavom, pokušaju da se stvori nova „personalizovana“ priča koja bi išla u korist agresivnoj i militantnoj globalnoj anti-Asad koaliciji.

Ipak, najnoviji dokazi u potpunosti ruše propagandnu priču vezanu uz „Syria Danny“ fenomen. Na video snimku koji se pojavio na internetu poslednjih dana, Deni razgovara sa uredništvom Si-En-En-a i u isto vreme daje „znak“ svojim kolegama kada da puste zvuk pucnja ili eksplozije.

Dok čeka da ga se spoji direktno u etar Si-En-En-a, gde se javlja gotovo svake sedmice, svojim pomagačima na terenu kaže „mora se čuti zvuk pucnjave. Jesi li mu rekao da pripremi pucnjavu?“ - Uskoro se čuje eksplozija u blizini, ali Deni nije ni trepnuo.

U video snimci sve je jasno – osoba iza kamere, sam Deni i još jedna osoba koja se ne vidi u kadru, svi zajedno orkestruju zvukove pucnjave i eksplozija za vreme Denijevog javljanja u redakciju Si-En-En-a. Nekoliko trenutaka pre nego što se uključi u emisiju Andersona Kupera (poznati voditelj na Si-En-En-u), osoba iza kamere mu napominje „da ne zaboravi spomenuti mrtva tela“.

Po uključenju u etar Si-En-En-a Deni počinje svoju klasičnu priču i govori kako je u jako opasnoj situaciji, da se boji za život, oko njega borbe itd. Ali, neposredno pre uključenja – dok čeka liniju – sa osobom iza kamere se šali i kaže „smrzli mi se prsti, nek mi neko donose dušek“.

Uskoro kreće „dramatično“ javljanje uživo za Si-En-En-u, ali – nakon što je originalan snimak dospeo na internet, postaje sasvim jasno kako se radi o potpuno isfabrikovanom događaju u gradu Homs, ako je to uopšte Homs odakle se Deni javlja. Poznato je kako danas više nije u Siriji, nego u Libanu, prema pisanju Vašington Posta.

Cela video snimak: Deni za Si-eN-eN

Za očekivati je kako se „Deni“ nakon objave ove snimke više neće, bar ne u tolikoj meri, javljati u Si-EN-En, ali to ne znači da će propagandne mašine utihnuti – smisliće oni novog Denija, novu blogericu, novu komparaciju Homsa sa Srebrenicom itd.

Dok god postoji publika koja je spremna slepo verovati „mainstream“ medijima kao što su Si-eN-eN i drugi, propaganda može mirno da nastavi svoj rad.