Divlje mačke manule biće obeležene

U Zabajkalju na divlje mačke manule staviće radio-ogrlice. To će pomoći naučnicima da prouče ponašanje i način života retkog vida divljih mačaka unetih u Crvenu knjigu. Bez savremenih tehnologija prilično je teško posmatrati manule – to je vrlo oprezna i skrivena životinja. Čak zoološki vrtovi koji imaju ove mačke, praktično nemaju šanse da ih vide. One izlaze tek noću, u običajeno vreme za lov.

Položaj manula mnogo je bolji nego položaj njihove veće sabraće tigrova i leoparda. Brojnost divljih mačaka u Zabajkalju u poslednje vreme se uvećala. Ima ih oko 13 000. Naravno, radijske odašiljače neće staviti svim mačkama, samo na oko dvadesetak, rekao je za Glas Rusije direktor Državnog prirodnog biosferskog zabrana Daurski Aleksandar Borodin.

Dobili smo od Rosprirodnadzora dozvolu da obeležimo mačke manule. Stavljaćemo na njih odašiljače, proučavati njihov život. Šta više, potrudićemo se da snimimo film kako bi naš narod saznao više o životu takve životinje kao što je manul. To je potrebno kako bi ljudi čuvali ovu životinju. Mnogi o njoj ništa ne znaju, pošto je manul zver koja se krije: ako prođeš na tri metra udaljenosti, možeš da je ne primetiš.

Spolja ova divlja mačka vrlo liči na domaću. Postoji hipoteza da se nalazi u srodstvu sa persijskim mačkama, koje liče na njega po bujnom krznu, okruglim formama i prilično neobičnim oblikom glave za ostale vrste. Vrhovi sive guste dlake su beli, zbog čega se čini da je manul prekriven snegom. On ima jaču građu nego njegova domaća sabraća. Težina manula je oko 5 kilograma. A šape su deblje i kraće. Moguće je da je zato manul mnogo sporiji od domaćih mačaka. Kažu čak da je to najmanje okretna mačka. I ako je prilično teško da ga vidite u prirodi, da ga uhvatite nije teško. Pa i posebni trikovi da se obeleži zver nisu potrebni, objašnjava stručnjak:

Postavljaju mi pitanja: da li im dajete injekcije ili ih vezujete? Ništa slično. Jednsotavno inspektori se nalaze u stepi, proučavaju pažljivo svaki kamenčić. Zatim ako vide kretanje, znači to je manul koji može nepokretno da leži satima kako bi uhvatio miša. Lovimo ga prosto. On loše trči, mladi inspektor ga sustiže, pokriva jaknom. Posle toga stavljaju mu okovratnik i životinju odmah puštaju.

Istina, sa manulom se treba obhoditi pažljivo i oprezno. To je prilično jaka i agresivna životinja, može da ogrebe i čak da ujede za prst. Nedavno su saradnici Daurskog regiona ulovili 8 manula za Moskovski zoološki vrt. Jer manul je njegov simbol, a predstavnika ove retke mačke u njemu nije bilo.

U Rusiji osim Zabajkalja, manul živi u Burjatiji, Tuvi i na Altaju. A njegov areal je Centralna i srednja Azija, Zakavkazje, zapadni Iran, Mongolija i severne oblasti Kine. Ova zver ima još jedan naziv – palasova mačka. Dobila ga je u čast nemačkog prirodnjaka Petera Palasa koji je otkrio manula na obali Kaspijskog mora u 18. veku.

Zbog slabe proučenosti palasove mačke akcije na očuvanju ove vrste tek se planiraju. I informacija koju stručnjaci Daurskog regiona računaju da sakupe pomoću predajnika pomoći će da se reši ovaj problem. Kada se upozna ponašanje manula, moći će da se shvati kako da se on zaštiti od odumiranja.