„Strategija 2020“: politika nije ostala po strani

Politička reforma i povratak demokratskim mehanizmima na svim nivoima vlasti osnovni je zaključak o „Strategiji 2020“ koji su pripremili ruski eksperti. Njeni glavni ciljevi su navedeni u programu s kojim je Vladimir Putin izašao na predsedničke izbore. To je pre svega modernizacija ekonomije, otvaranje novih radnih mesta, povećanje prihoda i logički završetak političkih reformi.

Promene koje su inicirane od strane vlasti ne podrazumevaju samo povećanje broja stranaka različitih usmerenja. Tu je i povratak pravim izbornim mehanizmima na svim nivoima, počev od opštinskog i regionalnog.

Eksperti kažu da postoje tri scenarija razvoja situacije. Prvi je inercijski. Izbor koji nam predstoji je onaj između drugog i trećeg scenarija: umerenog i radikalnog. Umereno-reformatorski predlaže da se krene od administrativne decentralizacije i da se polako uvodi izbornost na svim nivoima počev od lokalne samouprave. Radikalni scenario pak podrazumeva „sve i odmah“, sve do ubrzane autonomije svakog od nivoa vlasti, široke decentralizacije ovlašćenja i finansija.

Potreba za centralizacijom odnosno vertikalom vlasti nastaje u trenutku kada je potrebna mobilizacija, ubrzani ekonomski ili politički napredak, rekao je u intervjuu „Glasu Rusije“ član Omladinske javne komore Mihail Sinicin.

Kod nas je došlo do druge krajnosti. Kada nam je u centru rečeno „Uzmite suvereniteta koliko god hoćete“, u zemlji je počeo separatizam koji je Vladimir Putin delimično sprečio. Ali klice tog procesa ipak ostaju. Zato bi trebalo imati u vidu da se na lokalnom nivou demokratija nipošto ne sme širiti do mere u kojoj je bila prisutna u 90-im. 

Trenutno je najteži zadatak da se nađe ravnoteža između ovlašćenja centra i regiona, smatra predsednik Instituta za nacionalnu strategiju Mihail Remizov.

Povećavaju se rizici određenog autoritarizma kada regionalni lider formira regionalne elite po svom ukusu. Uz to umereni populizam će mu omogućiti da bude ponovo izabran. Zato bi svakako trebalo naći adekvatnu ravnotežu između ovlašćenja federalnog centra, načela jedinstva zemlje i izvršne vlasti sa jedne strane i optimalne autonomije prilikom donošenja odluka koje utiču na lokalne interese s druge strane (konec golosa).

Autori referata su, po svemu sudeći, uzeli u obzir ove skrivene opasnosti, pa teže ka umerenoj opciji. Glavni korak države u ekonomskoj sferi trebalo bi da bude radikalno smanjenje njene uloge u ekonomiji. To je jedan potpuno logičan korak, ističe rektor Ruske ekonomske škole Sergej Gurijev.

Država se pokazala kao neefikasna vlasnica. Čuda ne postoje: država ne može da se bavi biznisom, to se dešava u svim zemljama. Ona ima svoju funkciju: da obezbedi poštovanje pravila i regulisanje. 

Rusiji nije potreban samo rast, već kvalitetan ekonomski rast. Zemlja ne može da živi samo od izvoza sirovina. Sirovinska ekonomija Rusiju osuđuje na sve veći tehnološki zaostatak. „Strategija 2020“ trebalo bi da učini upravo to – da savlada taj jaz.