KRAGUJEVAC - Na Kosovu i Metohiji postoje značajne količine dragog kamena hrizoprasa (ćryzoprase), koji u poređenju sa tim kamenom iz Australije, koji je najpoznatiji u svetu, ne zaostaje ni malo po kvalitetu, a možda je čak i lepši, izjavio je potpredsednik Gemološkog društva Srbije Zoran Miladinović.
Naglašavajući da je pored Australije, u Poljskoj drugo poznato lezište hrizoprasa, dragog kamena koji ima vrlo "lepu prođu i cenu", Miladinović navodi da nalazište na Kosovu nije toliko poznato, te i da se nepravilno esploatiše eksplozijama.
"Zanimljive količine hrizoprasa nalaze se u blizini Prištine, na ležištu Goles, a cena tog kamena u svetu iznosi od 200 do 300 dolara po kilogramu", rekao je Miladinović, koji je radeći doktorat na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, napravio reprezentativnu zbirku dragulja na području Srbije.
On je naglasio da su u Srbiji urađena skromna istraživanja o postojanju dragog kamenja, te i da su kao takva pokazala da postoji nekoliko regiona gde postoji veća količina juvelirskog kamena.
Reč je Fruškoj Gori, oblasti Šumadije od Aranđelovca, Stragara, Kragujevca pa do Kraljeva, područje kod Gornjeg Milanovca, na Zlatiboru, kod Trstenika i Kruševca, kao i na Kosovu i Metohiji.
"Drago kamenje koje ima Srbija je srednje kategorije, a time i cene. Najzastupljeniji su kvarc, ametist, ahat, aspis, opali, a najvredniji su akvamarin sa Cera koji spada u grupu skupih dragih kamenja", rekao je Miladinović, diplomirani inženjer geologije.
On je naveo i da se ahat, dragi kamen sa lezišta Lece kod Bujanovca našao u svetskoj knjizi, objavljenoj ove godine, koja se bavi ahatima iz celog sveta, te i da je to možda prvi put neko priznanje u inostranstvu za naše dragog kamenje.
Prema rečima Miladinovića, potrebno je jedno vrlo obimno istraživanje jer, primera radi, istočni deo Srbije koji leži na kvalitetnom mrkom uglju i koji je zaobiđen u bombardovanju Srbije, nije uopšte istražen, a nalazišta je lako odrediti - treba samo pratiti gradove iz doba Rimljana.
"Država bi od toga imala velike koristi, ne samo punjenjem budžeta zbog otvaranja rudnika, već bi se zaposlile porodice na obradi tog kamena", istakao je Miladinović.
On je naveo primer "Zlatare Majdanpek" koja bi mogla da obrađuje domaći kamen i na taj način bi se promovisalo kulturno, odnosno, prirodno nasleđe koje poseduje Srbija.
Miladinović ukazuje i na činjenicu da je tradicija dragog kamenja kod nas praktično prestala da postoji zajedno sa srednjevekovnom srbskom državom.
Gemološko društvo Srbije predstavilo se uzorcima dragog kamenja u Srbiji, kako neobrađenog tako i obrađenog, i nakitom od njega na Sajmu kamena u Kragujevcu.
Njihov štand je privlačio posebnu pažnju posetilaca, tim pre što je Miladinović na licu mesta demonstrirao kako obrađuje drago kamenje.
Na pitanje posetilaca da li je tačno da nakit od dragog kamenja leči, Miladinović je odgovarao da zvanična medicina taj način lečenja ne priznaje.
Hrizopras, "zelen kao jabuka i boje limuna", kako se navodi u knjizi "Enciklopedija kristala" koju je pripremila Džudi Hol, stimuliše duboka meditativna stanja, budi nadu, izvlači talente i stimuliše kreativnost.
Za taj kamen se u drevna vremena govorilo da izazival ljubav prema istini. Kao kamen proleća, hrizopras predstavlja promenu srca ili novu mogućnost za situacije kada sve izgleda beznadežno.
