Libija: odjek „sedmomesečnog“ rata

Prema podacima organizacije Amnesti Iternešnl, u napadima NATO avijacije ginuli su libijski civili, među kojima uglavnom žene i deca. Referat organizacije objavljen je povodom godišnjice usvajanja rezolucije SB UN u Libiji. Rusija se prilikom glasanja 17. marta 2011. suzdržala.

Madnat za operciju u Libiji alijansa je prvo dobila na 90 dana. Na kraju je ona trajala 7 meseci i završena je tek posle fizičke likvidacije lidera Džamahirije. Za to vreme, po podacima saveznika, NATO avioni izveli su preko 26 000 letova i uništili oko 6000 vojnih ciljeva. A Amnesti ima druge informacije: kako je ukazano u referatu, mnoštvo Libijaca poginulo je za vreme bombardovanja objekata koji nisu bili od vojnog značaja. Za sada se zna sa 55 žrtava NATO bombardovanja. NATO u međuvremenu insistira na svome, nazivajući libijsku kampanju visokopreciznom. Zbog slučajnih žrtava generalni sekretar Fon Rasmusen žali, ali tu se ništa ne može učiniti – rat je rat. I uopšte, madnat NATO je završen, i sada alijansa nema nikakve veze sa Libijom.

Ipak samo saučešćem rođacima poginulih ovog puta Rasmusen ne bi trebalo da se izvuče, istakla je u intervjuu za Glas Rusije saradnica Amnesti Internešnl Donatela Rovera.

Želimo da NATO istraži sve ove slučajeve. Zašto su kuće civila bile na udaru: da li su se pored njih nalazili neki vojni objekti ili je to bila greška u radu NATO tehnike? Treba utvrditi istinu. I ako je bilo protivzakonitih dejstava, porodice poginulih treba da dobiju kompenzaciju.

Da primetimo da se u referatu Amnetsi internešnl radi samo o Libijcima koji su poginuli neposredno od NATO bombi. Ipak još više ljudi je poginulo od ruku „ustanika“ koji je alijansa podržavala iz vazduha i i naoružavala na zemlji.

Sada vlast na terenu drže lokalni komandiri, preko sto hiljada ljudi nosi oružje, a delatnost „centralne vlasti“ – Prelaznog nacionalnog saveta – maglovita je. U zatvoru se nalazi više od 10 000 ljudi, represije protiv pristalica Gadafija se nastavljaju. Svi pokušaji Međunarodnog krivičnog suda da dobije informaciju o dešavanjima u zatvorima završavaju se neuspehom. A oni koji su doneli takvu „demokratiju“ Libiji peru ruke.

Između ostalog, o Međunarodnom krivičnom sudu. Ubistvo preko 50 civila potpada pod određenje zločina protiv čovečnosti – znači, i pod njegovu kompetenciju. Ipak Hag teško da će rizikovati da pokrene optužnice protiv bilo koga iz NATO rukovodstva – Zapad neće dozvoliti, smatra ekspert Ruskog instituta za strateška istraživanja Adžar Kurtov.

Same države koje čine Severnoatlantsku alijansu često su koristile Međunarodni krivični sud u onim slučajevima kada im je bilo povoljno. Kada su sa stopostotnom verovatnoćom mogle da predvide rezultat. Tako je bilo na primer u toku istrage zločina protiv čovečnosti u ratovima na Balkanu 90-ih godina.

Godinu dana posle početka bombardovanja Libije čak i Zapad priznaje: cena „uspeha“ se ispostavila prevelikom.