NATO i Rusija uzimaju tajm-aut

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen je u četvrtak izjavio da samit RF-NATO u maju u Čikagu neće biti održan. Naravno, to nije ona kriza koja je vladala u odnosima između Rusije i Zapada posle rusko-gruzijskog konflikta. Ipak, jasno je da je stranama potrebna pauza radi osmišljavanja nove realnosti, koja je nastala nakon rusko-američkog spora u vezi s pitanjem PRO i zbog principijelne razlike u pristupu krizama na Bliskom istoku.

„Lično sam to razmatrao s izabranim predsednikom Putinom i složili smo se da je održavanje samita NATO-Rusija u Čikagu komplikovano zbog rokova, pošto Rusija ima vrlo bogat unutrašnji politički kalendar,“ – navode RIA Novosti Rasmusenove reči.

„Mogu da potvrdim da će susret s Rusijom biti održan sledećeg meseca na nivou ministara inostranih poslova. To pokazuje da smo svi mi privrženi dijalogu i praktičnoj saradnji. I to će se nastaviti i pre i posle Čikaga, zato što se u odnosima s Rusijom radi o dugoročnoj perspektivi,“ – istakao je generalni sekretar NATO.

Sa svoje strane, Putinov port-parol Dmitrij Peskov je izjavio da se zasad ne vrši priprema samita u Čikagu. Na problem Putinovog učestvovanja na ovom samitu je prvi put još krajem prošle godine ukazao Dmitrij Rogozin dok je bio ambasador Rusije pri NATO. On je stavio do znanja da situacija u pogledu rusko-američkih odnosa u pregovorima o PRO koji su dospeli u ćorsokak dovodi u pitanje učestvovanje budućeg ruskog predsednika u njima – jer nema šta da se razmatra. Kasnije su na ovu poziciju javno podsećale i visoke ruske diplomate, a od početka ove godine je slične izjave počeo da daje i Rasmusen.

Osim toga, kriza u vezi s pitanjem PRO je dopunjena aktivnim oponiranjem Moskve politici NATO na Bliskom istoku. To je i negativna ocena operacije u Libiji i blokiranje pokušaja mešanja u poslove Sirije i principijelna razlika u pristupima iranskom problemu. U toku poslednjih dana tome je dodato i jasno formulisano nezadovoljstvo Moskve u vezi s pitanjem prisustva NATO u Avganistanu posle 2014. godine bez mandata OUN.

Ovako oštro suprotstavljanje Rusije SAD i po liniji NATO i po liniji OUN mnogim posmatračima je omogućilo da govore o tome da je „restartovanje“ kao jedan od elemenata novog spoljnopolitičkog kursa Obame u namanju ruku iscrpljeno. Potreban je nov pozitivan program u odnosima Rusija-Zapad, a njega zasad nema.

Međutim, pozivanje Rasmusena na „vrlo bogat unutrašnji politički kalendar“ u Rusiji izgleda lukavo samo na prvi pogled. U toku poslednjih godina ponovo izabrani predsednik nije uživao preveliku popularnost u Vašingtonu. Hilari Klinton je još 2008. govorila da smatra da predsednik Putin nema dušu. Mogu se navesti i drugi zanimljivi citati, koji su bili izgovoreni u SAD.

Sa svoje strane, u Moskvi je ljutnju izazivala pozicija SAD prema parlamentarnim i predsedničkim izborima u Rusiji. Putin je o protestnom pokretu u Rusiji rekao sledeće: „Obratio sam pažnju na prvu reakciju naših američkih kolega. Prvo što je učinila državni sekretar bilo je da oceni izbore (za DD) rekavši da su nepošteni i nepravedni, iako još nije čak ni dobila materijale posmatrača BDIPČ. On je zadala ton nekim našim aktivistima u zemlji i dala im je signal. Oni su ovaj signal čuli i uz podršku Stejt departmenta SAD aktivno su se bacili na posao.“

Uostalom, posle telefonskog razgovora Putina i Obame povodom pobede ruskog sagovornika 4. marta strane su istakle da na bilateralne odnose ne treba da utiče predizborna retorika Rusije i SAD. Sad, nakon Putinove pobede Vašingtonu i njegovim saveznicima je potrebno izvesno vreme kako bi ocenili kurs novog ruskog rukovodstva. A Moskvi je zanimljivo da vidi kako će na Zapadu reagovati na novu političku konfiguraciju u Rusiji.

Jednom rečju, Putin ima osnova da ne putuje u Čikago, a NATO ima osnova da uzme tajm-aut u dijalogu s Rusijom. Uostalom, ona neće biti preterano duga. Uoči samita NATO, na kojem će se okupiti delegacije iz različitih zemalja s različitim pogledima na odnose s Rusijom i međunarodnu bezbednost u celini, biće održan sastanak „osmorke“ u Kemp-Dejvidu. U prijatnoj rezidenciji predsednika SAD vrlo lako može početi odbrojavanje vremena nove etape u odnosima.