Poslednja bitka generala Mladića

Poslednja žrtva ili poslednji heroj? U Hagu započinje sudski proces protiv komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića. Bitka koju on vodi u Haškom tribunalu je bitka ne samo za opravdanje Srba, već i za stvaranje prave slike rata na Balkanu 90-ih godina prošlog veka.

Glavna tačka optužnice su događaji u bosanskom gradu Srebrenici – gde je pri do danas neutvrđenim okolnostima poginulo nekoliko hiljada Muslimana. Optužnica Haškog tribunala ne sumnja da je reč o „ubistvu muškaraca i dečaka Srebrenice“ koje su navodno počinili vojnici Vojske Republike Srpske pod komandom Ratka Mladića.

Ipak nezavisna istraživanja koja su se pojavila poslednjih godina dovode u sumnju ne samo cifru od 8000 ubijenih Muslimana u Srebrenici koja figurira u materijalima, već i uopšte samu činjenicu streljanja civila. Osim toga, optužba i dalje ne daje snimke sa satelita na kojima su tobože zabeležene masovne grobnice žrtava.

U materijalima slučaja figuriraju uglavnom takvi sumnjivi dokazi kao što su Mladićevi dnevnici, između ostalog, izjave – „Muslimani su zajednički neprijatelj, naš i Hrvata, mi moramo da ih sateramo u ćošak.“ Ipak pismena naredba komande Vojske Republike Srpske o streljanju civilnog stanovništva Srebrenice nije nađena.

Zato se danas uglavnom računa na indirektne dokaze, kao i svedočenja drugih lidera Srba, između ostalog već osuđenog Momčila Krajišnika. U poslednjem slučaju presuda je takođe bila izrečena na osnovu krajnje sumnjivih arumenata – podsetio je slušaoce u razgovoru za Glas Rusije šef katedre za međunarodno pravo Akademije uprave iz Kazanja Aleksandar Mezjaev.

Sudija je kao tobožnji dokaz za predumišljaj Krajišnika za izvršenje genocida citirao njegove reči o tome da „sada treba da izvedemo etničku podelu na terenu“. Uporedo sa tim, odlično se zna da su ove reči bile izrečene kao izvršenje takozvanog Sporazuma Kutiljera, koji su tada potpisale sve strane i koji je mogao da zaustavi rat. Dati dokument predložio je britanski lord Karington i portugalski diplomata Žoze Kutiljero. On je prediđao pretvaranje Bosne i Hercegovine u konfederativnu državu na osnovu predaje većine ovlašćenja centralne vlade lokalnoj, stroge podele ovlašćenja na svim administrativnim nivoima među Muslimanima, Srbima i Hrvatima i mirno raseljavanje naroda.

Ali proglasivši glavnim neprijateljem bosanskog regulisanja Srbe i pruživši vojno-političku podršku lokalnim Muslimanima, u čijim redovima su ratovale hiljade mudžahedina iz Severne Afrike, zemalja Bliskog i Srednjeg Istoka, NATO je na čelu sa SAD širom otvorio vrata u Evropu radikalima islamistima.

Statusna konferencija počinje 29.03.2012. godine u 09.00 časova. Direktan prenos suđenja možete pratiti OVDE.