NATO: čija je cigla?

Učesnici datog Sporazuma, potvrđujući svoju privrženst ciljevima i principima Povelje Organizacije Ujedinjenih Nacija, izražavju težnju ka mirnim odnosima sa svim narodima i vladama. Oni se obavezuju da razreše svaki konflikt u koji će biti uvučeni, mirnim isredstvima i na takav način da ne budu narušeni mir, bezbednost i međunarodno pravo. Oni se obavezuju takođe da izbegavaju pretnje silom i primenu sile... Takva svečana obećanja sadrže se već u prvim redovima teksta Severnoatlanskog sporazuma, potpisanog 4. aprila 1949. godine u Vašingtonu.

Aktuelna godišnjica od dana formiranja NATO bloka nije ostala neprimećena. Uoči ovog datuma u Briselu su održane masovne demonstracije, koje je organizovala belgijska Akcija za zaštitu mira. U njoj su učestvovale pristalice antivojnog pokreta iz Belgije, Nemačke, Francuske, Holandije i drugih evropskih zemalja. Oni su pokušali da jurišaju na sedište alijanse, i policija je sa velikim trudom uspela da odbije ovu najezdu. Jedna od glavnih parola demonstranata je glasila: NATO – pretnja miru.

Saopštenja koja su stizala uoči rođendana alijanse mogu se nazvati pre opovrgavanjem odmerenih principa položenih u tekst Severnoatlantskog sporazuma. Srbija je odala poštu žrtvama NATO bombardovanja 1999. godine: Na majskom samitu NATO-a biće objavljeno o završetku prve etape formiranja sistema EvroPRO; Komisija UN zahteva istragu uzroka visokog broja žrtava među libijskim civilima u toku napada avijacije NATO-a. Postoji i sledeće: Utvrđene akcije na sprečavanju posezanja na život vojnika koalicije. A evo skoro kurioziteta: Strukture NATO-a osiguravaće bezbednost na evropskom fudbalskom prvenstvu 2012. u Ukrajini.

Sve to tiče se pitanja privržensoti bloka principima UN i idealima mira. I još se tiče smisla njegovog postojanja u uslovima odsustva sukoba dva vojno-politička sistema. Mišljenje Pavela Zlotareva, zamenika direktora Instituta SAD i Kanade, general-majora u penziji:

"NATO ostaje instrument u rukama SAD. One su ovu organizaciju i stvorile. Kao prvo, ovaj instrument osigurava im uticaj u Evropi. Kao drugo, posle donošenja odluka o proširenju zone odgovornosti oni pokušavaju da koriste NATO već kao instrument globalnog karaktera. Zato glavni motiv ostaje njegovo očuvanje. Sledeći cilj SAD, kako smatram, biće korišćenje NATO-a već u uslovima policentričnog sveta. Svoje interese imaju i evropljani, mada su oni primorani da se ogledaju na Ameriku. Ali budućnost za alijansu postoji.

Među mnoštvom načina da se osigura sopstveno blagostanje, blago govoreći, nestandardnim metodama, postoji način star kao svet. Recimo, neko prilazi u tamnoj uličici prolazniku i učtivo mu predlaže da kupi ciglu, držeći je u ruci. Način je ciničan, ali spoljna pravila tržišne učtivosti su ispoštovana. Zar se ne „prodaje“ tako danas na planeti i demokratija?"