U očekivanju napretka povodom iranskog dosijea

Pregovori šestorke posrednika sa Iranom biće održani u Istambulu 13. i 14. aprila. Već sada strane javno formulišu svoje pregovaračke pozicije.

Ovo je saopštila državni sekretar Hilari Klinton. Po svemu sudeći, dijalog prekinut pre više od godinu dana, može da dovede do napretka u razrešenju glavne na današnji dan međunarodne krize.

Po izjavi Klinton, SAD očekuju od Teherana konkretne akcije. SAD pozdravljaju uveravanja iranskog rukovodstva da nuklearno oružje protivreči islamu i da ga zato Teheran ne razrađuje. Ako su Iranci zaista privrženi tom mišljenju, oni treba da ubede međunarodnu zajednicu da to nije apstraktni stav, već državna politika, rekla je ona, podvukavši da su SAD, naravno, otvorene za to da veruju tavkom stavu Irana, ali istovremeno htele bi da vide konkretna dejstva koja dokazuju takav stav. Reč je o tome da Iran pristane na potpune inspekcije MAGATE svih svojih nuklearnih objekata i zamrzavanje programa obogaćivanja uranijuma na tom nivou na kojem se on sada nalazi. Uprotivnom politika sankcija i drugih vidova pritiska će jačati. Istih stavova se prodržavaju i saveznici SAD iz NATO-a.

Blizak, ali ne iedntičan prilaz demonstrira Moskva. Kako je izjavio u ponedeljak ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov, pre nekoliko dana usaglašeni prilaz šestorke podrazumeva da čim Iran verifikuje preko MAGATE isključivo civilni karakter svog nuklearnog programa, on će imati sva prava nuklearnog člana MAGATE. Ako takvo shvatanje postoji, sve sankcije sa Irana treba da budu skinute, istakao je Lavrov.

Moskva je protiv pretvaranja Irana u nuklearnu silu i htela bi da ima odgovarajuće dokaze. Ipak ona priznaje Teheranu pravo na sopstvena istraživanja u nuklearnoj sferi, koja odgovaraju pravilima MAGATE i vode se u mnogim drugim državama. U tom kontekstu moguće je obogaćivanje uranijuma pod kontrolom međunarodnih inspektora.

Sa druge strane, Rusija jasno stavlja do znanja da je potencijal sankcija protiv Irana iscrpljen, i svaka odluka da se nanese udar po Iranu biće blokirana u SB UN. Takvog stava se pridržava i Kina.

O iranskom stavu može da se govori na osnovu članka u Boston Globu bivšeg glavnog pregovarača u ime Teherna o nuklearnom dosijeu, Museina Musavija. Po njegom mišljenju, treba postići proboj na pregovorima o iranskom nuklearnom programu koji se vode već 9 godina. Sa svoje strane, posrednici treba da dobiju apsolutne garancije da Iran neće proizvoditi nuklearno naoružanje i mogućnost da se utvrde nejasnoće u njegovom nuklearnom programu u skladu sa zahtevima MAGATE. Već je kasno tražiti od Irana da obustavi obogaćivanje, smatra Musavi. On je osvojio tehnologiju i počeo je ove radove 2002. godine, nastavljajući da se usavršava u toj oblasti. Uzimajući u obzir da je Musavi izjavio da je potrebno zvanično odustati od sankcija i pokušaja da se smeni vlast u Teheranu, može se pretpostaviti da članak u uticajnom američkom listu nije eksprompt bivšeg diplomate.

Tako da se može očekivati da kompromis na pregovorima u Istambulu može da bude postignut prilikom razmene – proširivanje inspekcija u zamenu za priznanje prava na radove na obogaćivanju uranijuma. Ipak uz tako velike planove za razvoj nuklearne energetike koje ima Teheran, teško da će on pristati da da u autsorsing proizvodnju goriva. Sa svoje strane, članovi SB koji učestvuju u pregovorima, kao i Nemačka, jedinstveni su u mišljenju da će samo inspekcije dati objektivne dokaze da nema vojne komponente u iranskom nuklearnom programu.

Genadij Jestafjev, veteran SVR, dobro upoznat sa problemima nerasprostiranja nuklernog naoružanja, smatra: Sastanku je prethodilo neviđeno usijanje strasti i saa strane treba malo da ohlade situaciju. Očigledno da Obama ne može i ne želi da se uplete u novi rat. Teheran takođe ne želi da dovodi konfrotnaciju do tačke ključanja. Moguće da će sastanak u Istambulu dati neki pozitivan rezultat.