Tuluski strelac spasava Sarkozija?

U Francuskoj se zahuhtava kampanja masovinih hapšenja u lokalnim islamističkim krugovima. Ona je u stuštini obuhvatila čitavu teritoriju zemlje. Situacija veoma podseća na prethodnu za Nikolu Sarkozija pobedničku predsedničku kampanju 2007. godine. Tada je aktualni šef države koji je bio na dužnosti ministra unutrašnjih poslova izgradio svoju strategiju reakcije na pariske pogrome. To je bilo predstavljeno kao izazov za nacionalnu bezbednost od strane islamista i ilegalnih migranata. Paralele povlači naš komentator Petar Iskenderov.

Prema većini ocena, aktualni predsednik Nikola Sakrozi može da pretekne u prvom krugu svog glavnog suparnika, socijalistu Fransua Orlanda. Mada u drugom krugu sve sociološke službe daju konačnu pobedu Olandu.

I sama sudbina pruža Sarkoziju zaista jedinstvenu šansu u licu tuluskog strelca Mihameda Mera. Dok je javnost zemlje u nedoumici na koji način terorista je mogao da izvrši jednu za drugom tri krvave oružane akcije, bez obzira na kontrolu koju su uspostavile nad njim specijalne službe Francuske i SAD i postojeće podatke o njegovim vezama sa islamistima sa Bliskog i Srednjeg Istoka, policija žuri da raportira o hapšenju na desetine novih „Mera“.

U razgovoru za Glas Rusije sudija specijalnog odeljenja MUP Francuske za borbu protiv terorizma Žan Lui Brjuger ne vidi u tome ništa neobično:

U aktuelnoj sitauciji nema ništa novo. Buka se podigla zbog slučaja Mera. Mi reagujemo vrlo brzo. Mogu vas uveriti da aktuelna operacija nije vanredna. Ona se uklapa u okvire strategije koje smo se uvek pridržavali.

Ipak nešto ne dozvoljava da se verzija francuskog pravosuđa primi kao aksioma. Moguće da su to velike paralele sa prethodnim predsedničkim izborima 2007. koji su doneli pobedu Nikoli Sarkoziju.

Sličan podtekst jasno se prati u aktualnim hapšenjima koja teško da mogu da se ubroje u sitematsku borbu protiv krize migracije, istakla je u razgovoru sa Glas Rusije ekspert u oblasti uporedne politikologije MGIMO MIP Rusije Jelena Ponomarjova:

U pojam krize ulazi regulisanje nastalih kriznih situacija. Ipak politika zapadnih država, između ostalog Francuske, i dalje u mnogome rađa probleme za samu Evropu. A periodične hajke na nelegalne migrante i potencijalne teriroste u evropskim gradovima predstavljaju borbu protiv posledica, a ne uzroka. One, po pravilu, imaju sasvim određene političke ciljeve, podižu rejting vlasti.

Zaista: da nije bilo Mohameda Mera, trebalo bi ga izmisliti. Makar za reizbor Nikole Sarkozija.