Nemačkoj pokazali žuti karton

Dve trećine Nemaca smatra da korupcija u zemlji pušta sve dublje korene. O tome se govori između ostalog u istraživanju Transparensi Internešnl, kao i u nedavnom referatu Evropskog saveta na osnovu zaključaka Grupe zemalja protiv korupcije, skraćeno GREKO. Krilatica „korupcija je podmazivanje ekonomije“ može da bude dopunjena: i politike i pravosuđa takođe. Temu nastavlja analitičar Sergej Guk.

Antikorpuciona alijansa GREKO u koju ulazi 49 zemalja bila je formirana 1999. godine. Danas se Nemačka našla u društvu četiri partnera San-Marina, Lihenštajna, Austrije i Italije koji iz nejasnih razloga nisu ratifikovali sporazum o iskorenjivanju mita. Ista sudbina je stigla i Konvenciju UN o borbi protiv korupcije. Od 20 preporuka za usavršavanje antikorupcionog zakonodavstva, Berlin je sa natezanjem ispunio četiri.

Ko koči? Naravno, oni od kojih zavisi usvajanje novih pravnih normi: zakonodavna i izvršna grana vlasti. Uzrok sabotaže, po mišljenju eksperata GREKO, trivijalan je. Danas predstavnici piramide vlasti u Nemačkoj ako su i odgovorni pred zakonom, onda u vrlo skraćenoj formi. I zato, na primer, može se uporno odbacivati zahtev da se izdvoje veliki prilozi sponzora kao odvojena stavka: finansiranje partija je svetinja. Ili da se uvede red u sferi državnih narudžbina.

Po podacima istraživačkog Instituta austrijskog univertizteta Linc, investicione konkurse dobijaju firme koje predlažu najskuplje projekte. Korupciono podmazivanje odgovornih činovnika radi svoje. Solidne prihode odgovornim licima donosi i zatvaranje očiju prilikom kontrole korišćenja rada ilegalaca. Prema prognozama eksperata instituta, šteta od korupcije 2012. godine za ekonomiju Nemačke dostići će bar 250 milijardi evra.

Rukovodilac Centra za nemačka istraživanja Evropskog instituta Vladislav Belov uveren je da su eksperti pristrasni kada kritikuju Berlin. Čudno je po njegovom mišljenju što se napadima podrvrgava nemačka, a ne južne zemlje sa njihovim neuporedivim razmahom korupcije.

Grupa zemalja protiv korupcije ukazuje ne na stanje korupcije u Nemačkoj, a na to da Nemačka ne ratifikuje odgovarajuće sporazume koji treba da gone poslanike i činovnike. Što se tiče kompanija, Nemačka je vrlo napredovala posle sredine 90-ih.

Ne štitim Nemačku. Ali prema mom iskustvu, korupcija u Nemačkoj ne samo da se strogo kažnjava po zakonu, već je i neprihvatljiva u društvu. Može se pretpostaviti da SE koristi referat GREKO za prtisak na bundestag da ubrza ratifikaciju. Ali ne ratifikujući dati sporazum, Nemačka sprovodi najstrožu politiku među svim zemljama Evrope u borbi protiv korupcije. I primer Kristiana Vulfa kada tužilaštvo postiže da se predsednik liši neprikosnovenosti o tome svedoči, šta može da bude više, ja ne znam.