Benzinski jaram

Raspoloženje među mnogim evropljanima u vreme uskršnjih praznika, pokvarili su vlasnici benzinskih pumpi, podigavši cene goriva. U Nemačkoj, na primer, litar benzina „super“ skočio je sa 1,7 na 1,84 evra a ponegde i više. U Francuskoj je cena prešla psihološku granicu od 2 evra, a u Italiji je gotovo dostigla. Rezultat- ako se može smatrati plusom, nestale su tradicionalne uskršnje gužve na putevima. 

Da li samo naftni baroni stavljaju ruke u cepove građana. Temu nastavlja Sergej Guk.

Ne propušta svoje ni država sa svojim porezima. Presečna cena za litar je 1,6 evra- od čega nemački budžet uzima 65 u svoju kasu u vidu poreza na naftu i proizvode naftne industrije, i kao porez za zaštitu sredine. Tu još treba dodati i 26 centi kao porez na dodatu vrednost. Ovaj pokazatelj je promenljiv- čto je veća cena benzina, to više novca od poreza kaplje u budžet. Tako da oni koji kunu naftne koncerne, prevoznike, prerađivače, vlasnike benzinskih stanica, spekulante, često zaboravljaju na državu. Vodeći ekspert Centra političe konjunkture Rusije Dmitrij Abzalov predlaže razmotriti delatnost Evropske komisije:

„25 % cene nafte se dodaje sada zbog pozicija u Iranu i Siriji. Upravo konflikt na Bliskom Istoku je povisio cenu sa 100 na 125 dolara za barel. Bez plaćanja ovog dodatka, cena bi bila za 25 % niža. Drugo: to su direktive Evrokomisije koje ozbiljno kontrolišu proces proizvodnje u Evropi. Ekoliški standardi- takođe veoma podižu cenu . Još jedna stavka: efektivniji rad sa partnerima koji energente dostavljaju na evropsko tržište. Ovde Evropa takođe sprovodi veliko protivrečje u svojim pristupima. Veliki deo faktora je povezan sa politikom i u mnogome zavisi od pozicije kako određenih država, tako i Evrokomisije, u vezi sa mnogim pitanjima.“

Čime objasniti rast cena unutar EU? TO je povezano sa različitim izvorima i transporterima, objašnjava Dmitrij Abzalov. Tu stoji i spekulativna stavka. Sada je nafta- pre svega investicioni aktiv. Spekulanti je ne kupuju zbog prerade, već zbog očuvanja i umnožavanja svog kapitala. Spekulativna stavka čini 30%-40% u ceni nafte, nastavlja on. Ako bi na tržištu mogli da ostanu samo proizvođači, cene ne bi toliko skakale.