Drevne „Daurijske“ stepe

Međunarodni biosferni nacionalni park „Daurskij“ na jugu Zabajkala može biti uvršten u Spisak svetskog nasleđa UNESKO. Stepe Daurije mogu se nazvati ključnom tačkom za ornitologe celog sveta: ovde se gnezdi 135 vidova ptica, od toga se 25 vrsta nalazi pod međunarodnom zaštitom.

1994. godine Dauriski park, zajedno sa kineskim „Jezero Dalajnor“ i mongolskim „Mongol- Dahuur“ obrazovali su Međunarodnu teritoriju pod zaštitom „Daurija“ koja se prostire na skoro dva miliona hektara. Stručnjaci iz ove tri zemlje pripremaju dokmenta za uključivanje stepe Daurije u Spisak svetskog nasleđa UNESKO. Dobijanje ovog statusa, a sa njim i ozbiljne materijalne potpore, omogućiće efektivno očuvanje ovog jedinstvenog regiona stepe. O tome je „Glasu Rusije“ ispričala zamenica direktora parka „Dauriskij“ Tatjana Borodina.

„Stepe su na našoj planeti, u 99% slučajeva pretvorene u oranice, a naš park ostaje stepa, a to znači ostaju i karakteristične biljne  i životinjske vrste. Osnovni deo teritorije zauzima jezero Barun- Torej. To je stepsko jezero, na njegovim ostrvima se gnezde retke vrste ptica, a mnoge od njih se već nalaze u „Međunarodnoj crvenoj knjizi“- vrste koje su po zaštitom- npr daurska roda, reliktni galeb...“

Nigde više na svetu, samo u Daurskom parku, sreće se 6 vrsta roda- bela, crna, siva, japanska, daurska i roda krasavka. Pred kraj leta, u okolini jezera Barun- Torej, mogu se posmatrati fantastični prizori- jata ovih neobično lepih ptica. 

Naučnici smatraju ovo jezero ostatkom drevnog mora, koje je postojalo u Zabajkalju pre 100 miliona godina. Na njegovim obalama, do današnjih dana, mogu se naći  delovi korala- koji su inače stanovnici mora. Ono što je posebno interesantno je da Barun- Torej periodično, na svakih, u proseku 30 godina presušuje i ponovo se puni vodom. Kada je maksimalno napunjeno vodom, obuhvata teritoriju od 550 kvadratnih kilometara. 

U sastav parka je uključen deo planinske stepe sa neverovatnim granitnim stenama i šumom Adun Čelon. Na vrhu najviše planine nalazi se Adun- Čelonski kameni hram. Šamanska tradicija klanjanja prirodnim objektima u Zabajkalju, vremenom se izgubila i prešla u budizam. Nadahnuti raznim vrstama bilja koje vide prvi put, svi turisti dodaju i to da se ovi kultni objekti lepo stapaju sa pajzažem Adun- Čelona.