ESLJP izrekao verdikt u vezi sa Katinskim predmetom

Predmet o streljanju poljskih vojnih zarobljenika kod Katinja nema osnova za početak ponovne istrage. To je verdikt Evropskog suda za ljudska prava. Zvanična odluka o predmetu Janovec i drugi protiv Rusije oglašena je 16. aprila.

12 rođaka streljanih poljskih oficira  se obratilo sa žalbom Strasburškom sudu 2007. i 2009. godine. U svojoj žalbi, podržanoj  od strane zvanične Varšave, oni su izrazili nezadovoljstvo u vezi sa istragom, koju je provela Rusija o Katinskom predmetu. Poljska strana je izjavila da je Moskva prekršila niz članova Evropske Konvencije  o zaštiti ljudskih prava. Sud je prihvatio žalbe radi razmatranja 2011. godine – i to samo za dva  člana iz spiska, koji su povezani s pravom na život, kao i  zabranu mučenja i  postupaka, koji ponižavaju ljudsko dostojanstvo. U rezultatu je sud odbio zahtev Poljaka za obnovu istrage, ali se složio s njima da je Moskva prekršila prava rođaka poginulih, jer im nije pružila podatke o sudbini ubijenih.

Podsetimmo da su sovjeoske vlasti u toku nekoliko decenija negirali svoje učešće u Katinskom predmetu. Međutim, posle raspada SSSR_a, 1990-ih godina, Glavno vojno  tužilaštvo Rusije počelo je istragu. U dokumentima, uzetim iz  arhiva KGB, govorilo se, između ostalog, o operaciji, koju je NKVD sprveo 1940. godine: streljanju u Smolenskoj i Kalinjinskoj oblastima, kao i na Ukrajini i u Belorusiji oko 22 hiljade poljskih vojnih zarobljenika. 2004. godine je istraga završena sa obrazloženjem «zbog smrti krivaca».

Varšava je pokušala da prenese odgovornost na Rusiju kao pravnog naslednika Sovetskog Saveza, obrativši se  Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava. Međutim, mnogi eksperti, između ostalih i u Strasburškom sudu, na početku su istakli: takav prilaz nije  pravni, - podsetio je Glas Rusije  predsednik konzorcijuma Parlamentarna liga Anton Lašenkov.

Rusija je priznala odgovornost Sovjetskog Saveza za te zločine.  Poljska želi da Rusija prizna te zločine za svoje. Međutim, Evropska konvencija je nastala posle tih događaja. Zato se ne sme suditi prema zakonima i obavezama, koje Moskva nije prihvatala u tom momentu.

Neki posmatrači smatraju da proces neće biti na tome završen: može se očekivati apelacija poljske strane Velikoj komori Strasburškog suda.

Što se tiče pretenzija rođaka  poljskih oficira, oni će dobiti dokumente u narednoj budućnosti. Podsetimo, ti su podaci tokom dužeg vremena bili strogo poverljivi. Međutim, 2010. godine ruske vlasti su objavile kopije dokumenata, predavši Poljskoj materijale krivičnog predmeta. U maju 2011. godine Generalni tužilac Jurij Čajka je izjavio da od 183 toma poljskoj strani je predato 148, rad na skidanju  režima  stroge poverljivosti se nastavlja. Ostali dokumenti će takođe biti predati Varšavi.