Vazduh Italije koji opija

Grupa naučnika iz rimskog centra za proučavanje zagađenosti atmosfere je došla do senzacionalnog zaključka: u vazduhu velikih gradova Italije nisu samo ugljendioksid, tvrde čestice, već i tragovi droga – kokaina i marihuane. Dopisnik Glasa Rusije Marina Tantušjan se obratila rukovodiocu grupe istraživača, profesoru Anđelu Čečinatou  i zamolila za komentar.

Profesore Čečinato, zašto ste odlučili da sprovedete toliko neobično istraživanje?

Nisam specijalno tražio droge u atmosferi. Međutim, istražujući zagađivanje čovekove sredine u različitim gradovima, između ostalih i u Rimu, prvi put sam našao u vazduhu kokain. Bio sam radoznao, te sam se udubio u taj problem putem širenja teritorije istraživanja i razrade analitičkih instrumenata u cilju daljeg nalaženja   u atmosferi različitih zemalja  ne samo  kokaina, već i kanabinoida, nikotina i kofeina.

Od kojih činilaca zavisi koncentracija droge u atmosferi?

Uveren sam  da je glavni činilac upotreba droge. Reč je i o zabranjenoj drogi, i o legalizovanoj. Odgovr je jedan -  količina droge u vazduhu, koju udišemo, direktno zavisi od upotrebe tih jedinjenja i od gustine stanovništva, koje živi na nekoj teritoriji. Kada je reč o Italiji, situiraniji sever u tom smislu lidira. Međutim, koncentracija droge je visoka takođe u Rimu i Napulju. Što se tiče drugih zemalja, polazeći od podataka, kojima raspolažem, Latnska Amerika, napremer, prestiže Italiju  u količini tih sastojaka u atmosferi. Postoje zemlje, gde se droge ne upotrebljavaju. Naprimer: U Alžiru je visoki nivo nikotina i kofeina, jer tamo često piju kafu i puše. Međutim, u alžirskom vazduhu nema kokaina. Kako utiču te materije, koje su u vazduhu, na ljudsko zdravlje?

Nisam vodio specijalna istraživanja u tom pravcu. Obično koncentracija tih materija nije mnogo velika da bi nanela ozbiljnu štetu, ali  je negativni uticaj moguć, ne bi bilo pravo da se to negira. Niko sve do danas nije proučavao koncentraciju nikotina u vazduhu na otvorenom prostoru, mada negovo prisustvo, bez sumnje, ima određeni točsični efekat.

Pored sanitetske strane, smatram da je najveća korist, koju može da ima naš rad,  proučavanje - u kojim su regionima najveći nivo zloupotrebe droge.