Kolumbija: terorizam ili politika

Lideri kolumbijske pobunjeničke grupe FARK pokušavaju da se  pred kolumbijcima predstave kao časni i dobronamerni političari. O nerealnosti tih planova, u komentaru Igora Kudrina:

Pre pola veka, grupa kolumbijskih avanturista, koji su stremili ka  vlasti i bogaćenju, najavila je oružanu kampanju protiv zakona. Oni su odmah obećali  sunarodnicima: podržite nas i  živećete u izobilju i slobodi. U početku, nazivajući sebe revolucionarima, oni su zaista uspevali da steknu poverenje naivnih ljudi u udaljenim regionima. Ali bili su surovi. Oduzimali su zemljište i kuće od bogatih ljudi i  davali deo plena siromašnijim susedima. Žrtve koje bi izbegle masakr, bile su prisiljene da napuste svoje domove i pobegnu od kuće. U susednim zemljama, najčešće su ih čekali nered, bezakonje i siromaštvo. Broj interno raseljenih lica je premašio dva miliona. Iz godine u godinu, sa svakim novim vođom FARK je postajao sve više nasilan, osvetoljubiv, prevashovno vođen pohlepom.

Sukobi sa vladinim snagama u kombinaciji sa bogaćenjem od prodaje i gajenja droge, u čemu su se pokazali majstori, postali su svakodnevica. Posebno im je na ruku išlo to što su imali vojsku robova, uključujući i decu. Pod udarima vladinih oružanih snaga, FARK bi se povuklačila, organizujući povremeno provokacije u velikim gradovima i malim selima, zarobljavanje civila, vojnika i policajaca. U međuvremenu, sve apele od strane Vlade za  kraj nasilja i mirne pregovore FARK očigledno ignorišu. Ako bi  vlast i uspela da ubedi "Šumsku braću" da pregovara o primirju, svaki dijalog se uvek završio neuspehom.

A onda ovih dana stiže senzacionalna vest iz Bogote, FARK  pokušava da koristi oštroumnu strategiju da se infiltrira u kolumbijsku politiku. Razlog za takvu inicijativu je umor od poraza i optužbi za nasilje i pljačke. Pobunjenici sada pokušavaju da se oprobaju u novoj ulozi političara koji će voditi zemlju put uspešnog ekonomskog razvoja, a stanovništvo će uživati u blagostanju. Ironično, prvi je reagovao bolivijski predsednik Evo Morales, koji je neočekivano podržao ideju reforme FARK u političku partiju. Njegove kolege iz drugih zemalja jednostavno ne veruju onima koji su vodili rat protiv sopstvenog naroda. Za same kolumbijce, nova teorija FARK-a je besmislica i naklapanje kako bi zadržali ono što su stekli pljačkom i primenom brutalne sile i obmane. Transformacija FARK u mirnu političku i ekonomsku snagu je samo politička avantura. Nedavno oslobađanje  desetak vojnika i policijaca nakon dugog boravka u zarobljeništvu za mnoge ne govori mnogo u korist ideje da je ova grupa zaista promenila kurs.Tako da planirane manifestacije u sedištu  FARK- uz učešće dojučerašnjih ubica, sazivanje levo orijentisanog Patriotskog pokreta, ništa neće promeniti. Nije ni čudo što na nedavnom samitu u Americi, predsednik Kolumbije, Huan Manuel Santos je obećao kolegama da će  mirovni proces u zemlji podržati samo kada bude garancija za barem malo uspeha. Izgleda da će država trebati mnogo vremena kako bi ideja šefa države postala realnost.