BiH ne zna kako u Evropu

Nakon završetka tematske sjednice Vlade Republike Srpske, ministarka za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Željka Cvijanović rekla je na konferenciji za novinare da nije postignut dogovor o tome na koji način treba da se razvrstaju obaveze, koji nivo vlasti treba da bude vidljiv ili nevidljiv, dominantan ili nedominantan.
"Nismo se dogovorili kako će se rješavati eventualni sporovi do kojih bismo došli u daljem kretanju koji zovemo `krađa nadležnosti`", istakla je Cvijanovićeva i podsjetila da je EU više puta izlazila sa jasnim zahtjevima da se mora definisati jedna adresa koja će komunicirati sa Evropom.
Ona kaže da je stav Republike Srpske da ta jedna adresa može da postoji ako se prethodno definiše mehanizam usaglašavanja stavova na unutrašnjem planu, ali o tom segmentu nije postignuta saglasnost.
Cvijanovićeva je napomenula da je cilj Informacije da se Vlada Republike Srpske upozna sa aktivnostima koje je resorno ministarstvo do sada o tom pitanju vodilo u vezi sa nastojanjima da se dođe do novog mehanizma koordinacije, budući da je onaj iz 2003, koji je još na snazi, apsolutno zastario.
Ona je rekla da ovaj mehanizam ne odgovara potrebama integracionog procesa u vezi sa dobijanjem kandidatskog statusa, ne uvažava u potpunosti činjenicu da je BiH decentralizovana zemlja, da već ima potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i privremeni sporazum, te ne nudi nikakve odgovore kako obezbijediti dalje kretanje i da li će svi nivoi vlasti raspolagati podjednakim kapacitetima i biti sposobni da preuzimaju obaveze koje proističu iz tog procesa.
"Bez postojanja mehanizma koordinacije nema daljeg kretanja BiH ka EU", upozorila je Cvijanovićeva i dodala da ukoliko se ne razvrstaju obaveze i ne utvrdi koji nivo vlasti je za šta nadležan, neće se moći garantovati da će određene evropske obaveze biti provedene.
Cvijanovićeva je istakla da je Republika Srbska odlučna da ima svoje akcione planove i da po njima djeluje i izvršava svoj dio obaveza, jer smatra da ne može biti zarobljena situacijom kakva je sada, u smislu da niko ništa ne radi na tom problemu.
"Razlog zbog kojeg dosad nismo došli do dogovora o mehanizmu koordinacije jeste sukob različitih političkih ideja i koncepata o tome na koji način BiH treba da bude pozicionirana u procesu evropskih integracija i kako ona treba u budućnosti uopšte da izgleda - ustavno i politički ", istakla je Cvijanovićeva.
Cvijanovićeva je rekla da je stav Republike Srpske o tom pitanju jasan - BiH je decentralizovana država, a u takvoj državi se tačno zna koji nivo je za šta nadležan, i to treba da bude osnova za preuzimanje i provođenje evropskih obaveza.
"U Federaciji BiH prevladava stav da je to proces u kome treba da bude vidljiva država, a da entiteti treba da služe samo za primjenu onog što će se na nekom zajedničkom nivou dogovoriti", naglasila je Cvijanovićeva i dodala da postoje različita viđenja kako taj proces treba da se odvija u BiH, što je jedini razlog zbog kojeg se ne može doći do dogovora.
Ona je navela da je Vlada razmatrala i Informaciju o uspostavljanju nomenklature statističkih teritorijalnih jedinica u skladu sa evropskim statističkim standardom "Nomenklatura jedinica za teritorijalnu statistiku (NUTS)".
Prema njenim riječima, Vlada je analizirala šta su to pravila regionalne ili razvojne politike EU i na koji način Republika Srbska treba da izvrši svoje obaveze koje su vezane za ova pitanja, kada je jasno identifikovano da se, u skladu sa članom 71 i 88 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, treba definisati određena struktura.
"Vlada Republike Srpske je utvrdila da se Republika Srbska uklapa u tzv. kategorizaciju regionalnih ili statističkih jedinica u kategoriju NUTS2, koja obuhvata broj od 800.000 do tri miliona stanovnika i na taj način precizirala poziciju Republike Srpske", naglasila je Cvijanovićeva, dodajući da je ovo važna odluka jer predstavlja jednu od obaveza koja proističe iz procesa pridruživanja.
Ona je napomenula da je nekada postojao jedan projekat EU, ali da je bilo i zahtjeva određenih političkih subjekata iz Sarajeva koji su tražili novu regionalnu strukturu ili organizaciju BiH uspostavljanjem pet ekonomskih regiona, koja je trebalo da, prema tadašnjim zahtjevima i idejama, preraste u određenu administrativnu novu organizaciju BiH.
"Republika Srbska kao cjelina jasno se pozicionira kao regija u skladu sa kriterijumima koji su predviđeni za tzv. kriterijum NUTS2, a kasnije će se definisati niže statističke jedinice koje podrazumijevaju opštinski nivo od 150.000 do 800.000 stanovnika", zaključila je Cvijanovićeva.