Zaboravljena imena Antarktika

Strani istraživači uklanjaju sa geografskih karata ruske toponime na Antarktiku. Na to je skrenuo pažnju glavni naučni radnik laboratorije za proučavanje Antakrtika Sankt-Peterburškog univerziteta Aleksandar Lastočkin. Međunarodna zajednica kao da je zaboravila ko je otkrio šesti kontinent, ističe naučnik.

Nekada je Antarktik imao na hiljade ruskih toponima. Sada se na međunarodnim kartama može videti malo njih. Na primer, jezero Vostok, depresija Belinshauzena i Planine Gamburceva. Ostali geografski objekti koje su nekada otkrili  ruski istraživači kontinenta i po njima su dobili naziv, uglavnom su preimenovani. Ova praksa traje već skoro dva veka, rekao je ekspert Svetskog fonda divlje prirode Aleksej Kokorin.

Antarktik je otkrila ekspedicija Belinshauzena i Lazareva 1819. godine. Oni su otkrili mnogo ostrva. Jednu od obala Antarktika nazvali su Obalom Aleksandra. U pitanju je ruski car Aleksandar Prvi, za vreme čije vladavine je održana ekspedicija i koji je za nju dao novac. Niz ostrva je bio nazvan u čast naučnika ekspedicije – Belinshauzena, Lazareva, Torsona, zavadovskog. Osim toga, objekti su nazvani imenima čuvenih ljudi kao što se Petar Prvi. Nažalost, nadalje, već sredinom i krajem 19. veka, drugi istraživači su samtrali da su otkrili ova ostrva prvi, i davali su sopstvene nazive.

Dalje su ovi strani nazivi bolje zaživeli na geografskim kartama. Pošto su popravke karti koje je napravio Belinshauzen bile malo poznate u Evropi u 19. veku.

Kako se ne bi ponavljale greške prošlosti, savremeni ruski istraživači izdali su Geografski atlas Antarktika, govori ekspert Arktičkog i antarktičkog naučno-istraživačkog instituta Dmitrij Boljšejanov.

Ovde je prikazan čitav kontinent pod ledom. Vidimo na tom atlasu šta je sahranjeno pod ledom i ono što vidimo u antarktičkim oazama po ivici, koje čine vrlo mali procenat Antarktika. Među njima postoje novi elementi reljefa. I oni su nazvani ruskim imenima. A kako bi se pojavili na međunarodnim kartama, treba objaviti ovaj atlas na engleskom jeziku i zatim se boriti za to da to bude na novim međunarodnim kartama.

Pri tome borba se vodi ne samo za intelektualno prisustvo na kontinentu. Od nedavno je Antarktik postao mesto aktivnih istraživanja Rusije, SAD, Italije, Japana, Nemačke, Francuske, Australije i drugih zemalja. Tamo traže naftu, metale, ugalj. Ruska antarktička ekspedicija je našla tamo nalazište rude gvožđa, uporedivo po veličini sa ogromnim naslagama ruda Kurske magnetske anomalije. Ipak tek nedavno ljudi su naučili da vade rude ispod sloja leda od 3-4 kilometra. Sada, predviđaju naučnici, antarktička trka će biti još intenzivnija. I ne sme se upuštati bilo kakva prednost.