Državna duma razmotrila ljudska prava u Evropi

Problemi poštovanja ljudskih prava u državama članicama EU bili su tema parlamentarnih rasprava i Državnoj dumi RF. Poslanici, diplomate i međunarodni eksperti su razmotrili načine saradnje Rusije i EU po tom pitanju.

Prvi put u Državnoj dumi, donjem domu ruskog parlamenta, pokrenuto je pitanje kršenja ljudskih prava u zemljama EU. Direktor odeljenja MIP RF za humanitarnu saradnju i ljudska prava Vasilij Nebenzja izjavio je da je neprihvatljiv mentorski ton zapadnih političara koji pokušavaju da uče Rusiju demokratiji, dok na međunarodnom nivou odavno treba postaviti pitanje kršenja ljudskih prava u Evropi. Između ostalog, diskriminacija Rusa u baltičkim zemljama zaslužuje najstrožu ocenu, uveren je prorektor Ruskog ekonomskog univerziteta Plehanov Sergej Markov.

Sasvim je očigledno već niz godina da moramo da postavimo pred EU strožije pitanje o grubom kršenju ljudskih prava u EU. Pre svega u Letoniji i Estoniji ovi prekršaji dostižu takav nivo da se one ne mogu smatrati demokratskim zemljama. To su demokratski režimi u kojima se otvorenoj diskriminaciji podvrgavaju Rusi po etničkom principu na pseudopravnom fundamentu.

U Baltičkim zemljama članicama EU redovno se odvijaju neonacističke javne manifestacije, skrnave se spomenici sovjetskim vojnicima koji su se borili protiv fašizma. I to ne nailazi u Evropi na dužnu osudu, govori prvi zamenik šefa komiteta Državne dume za međunarodne poslove Andrej Klimov.

Kada bi bar ministri inostranih poslova zemlja članica EU dali oštre primedbe svojim kolegama iz iste te Letonije, verovatno ne bi bilo onih žalosnih činjenica za koje svi mi znamo. Kada se radi o poštovanju prava pojedinih građana RF, ovde su oni vrlo aktivni i vrlo uproni, ponekad čak i napadni. Čim se povede reč o pitanjima koja se ne tiču pojedinih građana, već desetina hiljada, ponekad miliona ljudi, ovde oni nekako stidljivo počinju da ćute i prave se da se ništa ne dešava. Sa tim dvostrukim standrdima mi predalžemo borbu.

Aktivno razmatrajući ljudska prava u Rusiji, evropske zemlje jednostavno pokušavaju da odvuku pažnju sa sopstvenih unutrašnjih problema koji podležu javnom razmatranju. Rusija je pozvala da se sprovede objektivna i detaljna istraga slučaja tajnih zatvora CIA na teritoriji Poljske. Istraga koju više godina vodi Varšava za sada ni do čega nije dovela, a najviše rukovodstvo zemlje do danas poriče mogućnsot postojanja takve vrste objekata na teritoriji zemlje.

Stalni predstavnik RF u EU Vladimir Čižov izrekao je zabrinutost Rusije povodom toga što EU do danas nije potpisala Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Sve zemlje Saveta Evrope su potpisnice ove konvencije, a sama EU kao subjekt međunarodnog prava za sada joj se nije pridružila. Rusija je spremna na saradnju sa Evropom u oblasti ljudskih prava, mada bez jedinstvenih standarda za sve zemlje partnere ova saradnja će biti teško ostvarljiva.