Sunce u kutiji

Za 2020. godinu je planirano pokretanje termonuklearnog reaktora ITE. Pre pet godina u Jelisejskoj palati u Parizu je zaključen sporazum o izgradnji eksperimentalnog međunarodnog termonuklearnog reaktora ITER u Kadarašu, na jugu Francuske. Bilo je sedam potpisnika: Evropska unija, Rusija, SAD, Indija, Japan, Južna Koreja i Kina. Upravo od tog trenutka je i započet rad na projektu.

Reaktor je eksperimentalni, zato nije predviđen za proizvodnju električne energije – to će kasnije raditi uređaji sledećih generacija. Cilj je da se na ovom uređaju ostvari neprekidna termonuklearna reakcija u toku uslovnih hiljadu sekundi. Pritom toplotna energija, koja se izdvaja iz njega treba da bude 10 puta veća od troškova za održavanje termonuklearne sinteze. Zasad ova proporcija izgleda nedostižno: u svetskim laboratorijama energije od termonuklearne reakcije je veća od troškova koji se ulažu za svega 2%.

Trenutno se u Kadarašu gradi objekat za personal, podižu se zidovi objekta za reaktor, u temelj je položena seizmička ploča (seismic bearing). Da bi se videlo kako svaka od zemalja izvršava svoje obaveze u vezi s rokovima i obimom radova, uveden je specijalni indeks, kaže predsednik NIC "Kurčatovski institut" Evgenije Velihov.

Rusija je u ovom indeksu malo iznad jedinice – 1,04. Japan je na nivou jedinice, ostale razvijene zemlje su ispod toga. Tako da je, ne samo s tačke gledišta fizike, gde smo uvek bili na visini, već i s tačke gledišta realizacije projekta Rusija na visini. (...)

Učestvovanje Rusije u ovom projektu će se pretoviriti u masu prednosti po zemlju, smatra direktor projektnog "ITER-Centra" Anatolije Krasiljnikov.

Ove godine "ITER-Centar" će zaključiti 78 ugovora. To znači da 78 isporučilaca imamo samo mi. To je na stotine preduzeća, u svakom slučaju, to znači centar novog tehnološkog rasta i radna mesta. Da bi se stručnjak pripremio, nije dovoljno da mu se održi predavanje na fakultetu, treba mu dati posao. Projekat ITER u Rusiji obavlja ovu funkciju. On daje ljudima struku na tehnološkom vrhuncu sveta. (...)

Rusija za projekat ITER gradi 18 sistema. Na primer, plazmu će u reaktoru zagrevati ruski giratroni – to su mikrotalasni generatori – smišljeni u SSSR. A narudžbina super provodničkih magneta za zadržavanje plazme podstaći će razvoj novih oblasti u Rusiji – nastavlja zamenik direktora Rosatoma Vjačeslav Peršukov.

Zahvaljujući ITER stvaraju se nove industrijske grane, nove tehnologije. Sagrađena je fabrika za super provodničke sisteme u Glazovu (Udmurtija). Prelazi se od kriogene super provodljivosti na provodljivost visokih temperatura, a to su već novi materijali. Dakle, ITER postaje i baza za razvoj novog biznisa. Dalje, kadrovi. U Kadaraš šaljemo mlade naučnike na praksu. Postojala je velika bojazan da se niko neće vratiti. Ispostavilo se da ne samo da su se svi vratili, već i oni koji su ranije otišli, počinju da razmišljaju o povratku u Rusiju i o radu u našim institutima. (...)

Istaknuti francuski fizičar Pjer Žil de Žen (Pierre-Gilles de Gennes) je svojevremeno rekao za ITER: "Ideja je divna – smestiti sunce u kutiju. Samo, šta od njega napraviti?" Naučnici su se dugo plašili da moćna bujica neutrona usled cepanja jezgra uništiti zidove reaktora. U ranim uređajima, gde bi plazma buknula u deliću sekunde, to nije bilo aktuelno. Napokon je pronađeno rešenje za ITER: zidovi će biti od berilijuma i volframa.