Iran i šestorika se dogovorili o susretu u Moskvi

Teheran i šestorica međunarodnih posrednika će nastaviti pregovore o nuklearnoj problematici u Moskvi 18.-19. juna. Dogovor o tome je glavno dostignuće susreta u Bagdadu, održanog protekle nedelje između predstavnika Teherana, 5 stalnih članica SB UN i Nemačke. Pregovori u tom okviru se vode od 2003. godine, ali je prvi put mestom održavanja redovne runde izabrana zemlja-učesnica konsultacija. Takođe su pregovori o nuklearnoj problematici Irana prvi put počeli da budu redovni. U aprilu su oni održani u Istambulu, u maju u Bagdadu, u junu će biti održani u Moskvi. I to, takođe prvi put u Istambulu i u Bagdadu su se partneri odmah dogovorili o mestu i vremenu novog susreta. Ranije su to pitanje usklađivali preko diplomatskih kanala, jer je dijalog očito propadao. Pred mikrofonom je ekspert Moskovskog centra Karnegi Aleksej Malašenko.

To svedoči da je proces krenuo. Dobro je  što će pregovori biti održani u Moskvi. To još jednom svedoči da Moskvu tretiraju kao punovrednog učesnika pregovora i neku uticajnu snagu. Međutim, postoje problemi, koji neće biti rešeni u naredno doba.

Runda u Bagdadu je bila neverovatno složena, - tvrde izvori, upoznati s tokom pregovora. Nada na dugoočekivani kompromis, koja je nastala posle Istambula, nije se opravdala. Svaka je strana donela u Bagdad svoj paket predloga, ali nije uspelo čak ni njihovo zbližavanje. Međunarodni posrednici su tražili od Teherana da ispuni dva ključna zahteva: obustavi obogaćivanje uranijuma na 20 odsto, kao i potpiše dopunski protokol za Ugovor o neširenju nuklearnog oružja. To bi omogućilo inspektorima MAGATE da strože kontrolišu nuklearne objekte Irana, - istakao je ekspert IMEMO RAN Georgij Mirski.

Danas Teheran proizvodi uranijum od 20 odsto, od kojeg je lako dobiti uranijum od 90 odsto, a od njega je mogući stvoriti atomsku bombu. To ne znači da je on obavezno želi da proizvede. Mislim da Iranu  to nije potrebno. Međutim, on želi da stvori tehničke uslove, neophodne za stvaranje bombe, da bi se našao u stanju spremnosti za 5 minuta. Da bi svet video – Iran ne želi, a može da stvori bombu. To je pre svega potrebno radi zadovolenja ambicija. Smatra se da je zemlja, koja ima atomsko oružje, velesila. Drugo, to je potrebno radi zadovolenja pretenzija na ulogu lidera na Bliskom Istoku. Treće, radi toga da se obezbedi u slučaju eventualnog američkog ili izraelskog napada.

U Bagdadu je Teheran oglasio  svoj plan od 5 tačaka. Prema podacima iranskih medija, njegova ključna odredba je ukidanje sankcija. Šetorica je našla u tome prethodan uslov vođenja pregovora, zato ovaj zahtev je ispao neprihvatljiv. Sekretar Saveta nacionalne bezbednosti Irana Said Džalili specijalno radi tog pitanja se dva puta sastao sa šefom evropske diplomatije Ketrin Ešton. Međutim, kako su saopštili iranski mediji, Ešton nije ponudila ništa novo.

Danas protiv Irana deluje 3 odluke o sankcijama - SB UN, EU i SAD. One najviše pogađaju banke i izvoz nafte. Vašington je nekoliko puta nazvao pregovore u Bagdadu poslednjom šansom Irana da dokaže mirovni karakter svog nuklearnog programa i izbegne  mešanje u svoje poslove, kojim preti Izrael, računajući na podršku SAD. Međutim, bez obzira na odsutnost realnih promena, Vašington smatra pozitivnim korakom dogovor o sledećoj rundi pregovora u Moskvi.

Moskva je takođe pozitivno ocenila rezultate konsultacija. Situaciju prilikom pregovora je ona nazvala konstruktivnom i poslovnom.  Priznato je da su ostale znatne nesuglasice u prilazima Teherana i šestorice rešavanju njegovog nuklearnog problema. Međutim, Moskva je pozdravila spremnost obe strane da aktivno rade na  traženju  prihvatljivih rešenja.