Delatnost komiteta za odbranu Rusije Vojislava Šešelja ne ostaje nezapažena

Mnoge društvene i političke organizacije, među njima i one u Rusiji, prate delatnost Haškog tribunala. Od decembra 2010. godine u Rusiji postoji Društveni komitet za odbranu Vojislava Šešelja,  čiji su članovi  uticajna lica društvene i političke scene zemlje. Prema rečima jednog  člana tog komiteta, poslanika Državne dume Vjačeslava Tetekina, situacija, koja je prethodila formiranju komiteta, ima svoje korene.

Ideja  formiranja takve društvene organizacije je nastala 2001. godine, kada je sudu u Hagu bio ekstradiran ondašnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević. Tada je bio formiran komitet za njegovu odbranu. To je bila društvena organizacija, koja je efikasno delovala, a koja je ujedinila predstavnike ruske javnosti širokog spektra: političare i društvene delatnike, novinare, naučnike i umetnike. O efikasnoj delatnosti tog komiteta svedoči činjenica da su njegovi članovi dva puta posetili Slobodana  Miloševića u zatvoru i sprovodili tamo konsultacije pred njegovom odbranom. Pošteno govoreći, simbolično je što se u zatvoru Ševeningen, gde su u vreme Drugog svetskog rata gestapovci mučili borce holandskog otpora, danas nalaze Srbi, koji su ispali žrtve politike NATO-a. Inače, svi smo apsolutno uvereni da su Miloševića u Hagu postepeno ubijali, mada se tvrdilo da su tobože uzroci smrti prirodni. U svakom slučaju, postoje razlozi da se pretpostavi da je izvršeno političko ubistvo. Dovoljno je da se setimo kako smo došli do njega. Otvarali su nam jedna po jedna nekoliko vrata… Nabrojao sam ih 17. Tako su ga tamo «čuvali».

Inače, - nastavlja naš sagovornik, - radi formiranja komiteta za odbranu Vojislava Šešelja bila je veoma ozbiljna baza: veliko iskustvo rada, poznati i pouzdani ljudi. On je bio formiran, kada je postala jasna  vapijuća situacija kršenja ljudskih prava u takozvanoj civilizovanoj Evropi. Čovek je već oko 9 godina u zatvoru bez obzira na to što nije izrečena presuda. To je grubo kršenje međunarodne konvencije o ljudskim pravima, gde piše da bilo koji optuženi ima pravo na sudsku raspravu o svom predmetu u toku 3 godine. Danas je Šešelj u zatvoru već više od 9 godina.

Prema tvrdnji našeg sagovornika, komitet za odbranu Šešelja deluje veoma aktivno.

Posle formiranja komiteta odmah smo preduzeli nekoliko konkretnih akcija za njegovu odbranu. Istupali smo sa zvaničnim izjavama, upućenim mnogim međunarodnim organizacijama – SB UN, rukovodstvu Haškog tribunala – gde smo skrenuli pažnju na nedopustivost kršenja međunarodnih normi. Tesno sarađujemo s ruskim državnim i društvenim organizacijama: Ministarstvom inostranih poslova, SB RF. Svi nam pružaju podršku. Za nas je prvostepena  informativno-politička delatnost. Veoma pažljivo pratimo razvoj situacije u Haškom tribunalu. Smatramo neophodnim reagovanje specijalnim izjavama, pozivima, pismima  na sve događaje u njemu. Naš je glavni zadatak  da privlačimo pažnju međunarodne javnosti grubim kršenjima, do kojih tamo dolazi. Smatramo da time doprinosimo bar sprečavanju još težih kršenja. Naprimer, kada je profesor Šešelj objavio štrajk glađu, naš je komitet organizovao jaku međunarodnu kampanju, te naterao  tribunal da prihvati legitimne zahteve političkog zatvorenika. Zato je mogao da odustane od tog štrajka, koji je ugrožavao njegov život.

Sigurno znamo, - nastavlja Vjačeslav Tetekin, - da Haški tribunal prati našu delatnost.  Ona ga zabrinjava, te mora da reaguje na naše demarše, odnosno, naša delatnost ne ostaje «glas vapijućeg u pustinji». Nadamo se da će tako biti i dalje.

Grigorij Sokolov,