Savet Rusija-NATO: zajedno ili pored?

Briselsko zasedanje Saveta Rusija-NATO, održano u aprilu na nivou ministara inostranih poslova jedan od komentatora nazvao je samitom uzajamnih primedbi. Po oceni eksperata, protekla diskusija je pokazala da se protivrečnosti među stranama uvećavaju. A posle toga rusko rukovodstvo je izjavilo da odustaje od učešća od zasedanja Saveta na najvišem nivou, planiranog za maj. Ono je trebalo da se održi u ovkiru samita alijanse u Čikagu. Zasedanje je bilo otkazano. Međutim, upravo ovih dana Savet Rusija-NATO obeležava jubilej – 28. maja navršava 10 godina postojanja.

Nekakve posebne svečasnosti povodom datog događaja ni u Moskvi, ni u Briselu nisu planirane. U stvari, otkazivanje pomenutog zasedanja Saveta malo je odgovaralo svečanosti trenutka. Realni uzrok odustajanja predsednika Vladimira Putina od učešća u njemu je ćorskokak u pregovorima o saradnji u sferi EvroPRO, smatraju eksperti. Pa i poziv na zasedanje o Avganistanu, takođe u okviru samita u Čikagu, izazvao je u Moskvi nedoumicu. O učešću u redovnim zasedanjima misije ISAF nema govora. A Rusija, po rečima ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova, igra važnu ulogu u avganistanskom tranzitu.

Između ostalog, otkazivanje čikaškog zasedanja Saveta Rusija-NATO nije bilo senzacija. Zbog učešća Rusije u odbijanju agresije Gruzije protiv Južne Osetije u avgustu 2008. godine rad Saveta za inicijativu Brisela bio je zamrznut na nekoliko meseci. A posle razmrzavanja ruska strana je odložila zasedanje ovog organa zakazano za maj 2009. godine zbog vojnih manevara NATO-a koji su se održavali u Gruziji. Nije li slučajno što u takvom kontekstu eksperti najčešće postavljaju ptianje da li je za obe strane takva struktura partnerstva zaista potrebna?

Pavel Zolotarev, zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu, general-major u penziji smatra:

Ipak glavna komponenta u odnosima rusije i NATO-a sve ove godine ostaje težnja alijanse da na neki način smiri Rusiju obećanjima saradnje. Ali u kontekstu svega toga proces proširenja NATO-a se nastavio. Apoteoza su bili događaji iz avgusta 2008. godine, kada Brisel izvesno vreme nije hteo čak ni da razgovara sa Moskvom. I u tom pogledu dati mehanizam partnerstva teško da može da izazove zadovoljstvo. Očigledno treba tražiti neke druge forme. Zato, rezimirajući rezultate 10-godišnjeg postojanja Saveta Rusija-NATO, treba misliti o tome kako dalje razvijati organizacione forme saradnje Rusije i Severnoatlantske alijanse.

Danas, po rečima Pavela Zolotareva, NATO u značajnoj meri i dalje ostaje instrument u rukama SAD, koji se ponekad koristi ne u ruskim interesima. Ipak alterantivna saradnji Rusije sa NATO-om ne postoji. A po rečima zamenika ministra inostranih poslova Rusije Aleksandra Grkuška, svet sada nije bezbedan i zato u budućnosti Savet Rusija-NATO teško da će ostati bez posla. Ako, naravno, njegovi članovi budu radili zajedno, kao što dolikuje ravnopravnim partnerima.