Ministar finansija Sirije: Rusija nam izlazi u susret

26. maja završena je poseta sirijske delagacije Moskvi na čelu sa ministrom finansija Sirije Muhamedom al-DŽlejlatijem. Delegacija je učestvovala u redovnom zasedanju rusko-sirijske međuvladine komisije za trgovinsko-ekonomsku i naučno-tehničku saradnju. Glavna tema pregovora bilo je pitanje formiranja zone slobodne trgovine između Sirije i Carinskog saveza.

U ekskluzivnom intervjuu dopisniku Glasa Rusije Nataliji Ščerbakovoj, ministar finansija Sirije i kopredsednik Međuvladine komisije Muhamed Al-DŽlejlati izjavio je da Sirijci sa nestrpljenjem očekuju potpisivanje ovog sporazuma.

Gospodine ministre, prošlo je već nekoliko etapa rusko-sirijskih pregovora koji se tiču pridruživanja Sirije Carinskom savezu Rusije, Belorusije i Kazahstana. Da li je pošlo za rukom da se ostvari napredak u rešavanju ovog pitanja? Kakvi su rezultati pregovora sa vašim ruskim kolegom Aleksandrom Hlaponjinom?

Održali smo već tri zasedanja tim povodom, naredno će se održati uskoro. Carinski savez sada se nalazi u stadijumu formiranja i ovde postoji čitav niz problema koje treba rešiti. Učešće u Carinskom savezu pruža niz prednosti zemljama u razvoju, a Sirija spada u takve zemlje. I to je pre svega smanjenje bar za 25% carinskih taksi na proizvode koji se uvoze iz Sirije. Mislim da će se u toku narednog zasedanja razmatrati i drugi povoljni uslovi. Takođe smo se dogovrili o tome da Sirija dobije olakšice za organizaciju sajmova sirijske produkcije na teritoriji Rusije.

Da li je Sirija pregovarala o stupanju u Carinski savez sa odgovarajućim strukturama Belorusije i Kazahstana?

Ranije je ministarstvo ekonomije Sirije pregovaralo po tom pitanju sa kolegama iz Belorusije i Kazahstana. Ipak sada, posle stvaranja Carinskog saveza, takve potrebe nema. Pregovori se vode sa ovlašćenim članovima komisije ovog Saveza, a ne sa svakom zemljom ponaosob. I ovi pregovori će se najverovatnije održati.

Kakva je saradnja Rusije i Sirije u oblasti finansija i bankarske saradnje u aktualnim uslovima?

Što se tiče finansijske sfere, kao što se zna, Siriji su sada uvedene sankcije od strane Eu, SAD i nekih drugih zemalja. Tim povodom pojavile su se teškoće u saradnji sa evropskim i američkim bankama. Nesumnjivo Rusija nam pomaže time što čini mehanizme robne razmene među našim zemaljama jednostavnijim i efikasnijim. Postoji nekoliko vidova takve pomoći, među njima je na primer barter. Rusija nam izlazi u susret, između ostalog i u finanijskoj sferi. To ne protivreči njenim nacionalnim interesima i međunarodnim obavezama.

U kojim oblastima saradnje po vama Rusija i Sirija imaju najpovoljnije perspektive?

Rusko-sirijska saradnja traje decenijama, i to dokazuje obim međusobne robne razmene koji dostiže 2 milijarde dolara. Glavno mesto ovde zauzimaju mašine i oprema za industrijsku proizvodnju, poljoprivredu i elektroenergetiku. To je ono na čemu se uvek zasnivala naša saradnja. Ali sada, kada su Amerika i Evropa uvele sankcije protiv Sirije, naša zemlja je primorana da pomalo promeni pravac saradnje – potrebno nam je da gradimo fabrike, druge industrijske objekte i naravno da privlačimo investicije iz Rusije i drugih prijateljskih zemalja. Takođe ćemo se truditi da podstičemo naše biznismene da izvoze sirijsku produkciju, u prvom redu potrošačku robu. Razvijaćemo saradnju ne samo u oblasti trgovine, već i u sferi modernizacije fabrika i preduzeća, razvoja i podrške naučnih istraživanja, u sferi visokog obrazovanja, između ostalog potrudićemo se da uvećamo broj stipendija sirijskim studentima za školovanje u Rusiji. Ponosimo se što su ekonomska dostignuća Sirije u mnogome bila postignuta zahvaljujući diplomcima iz SSSR i Rusije. Danas se Sirija trudi da razvija tržišnu privredu, mada tempo tog razvoja značajno je opao zbog poznatih događaja. A zato će prelazak sa državnog regulisanja na tržište trajati duže nego što smo računali.