Srčana tkiva od ćelija kože

Prvi put u istoriji medicine naučnicima je pošlo za rukom da pretvore ćelije kože u zdrave ćelije srčanog mišića. Revolucionarni eksperiment izveo je tim iz Medicinskog centra Rambam u Haifi, pod rukovodstvom doktora Liora Gepštajna. Eksperti polažu velike nade u to istraživanje koje će pomoći, kako se smatra, ne samo pancijentima sa bolesnim srcem. Potencijalno tehnologija se može primeniti i pri lečenju dijabetesa i oboljenja centralnog nervnog sitema, kao što je bolest Parkinsona.

Kao polazni materijal naučnici su koristili ćelije kože dva starija pacijenta sa srčanom insuficijencom. Od tih uzoraka u laboratorijskim uslovima oni su uspeli da odgaje zdravo tkivo srčanog mišića koje su presadili životinjama. Presađeno tkivo je organizam primio, a ćelije su bile u stanju da uspešno sarađuju sa ćelijama srca. Organizam životinja nije ih odbacio kao strane. Rezultati istraživanja ulivaju nadu. Jer u teoriji, ako se samom donoru presadi odgajeno tkivo, odbacivanja ne treba da bude.

Istraživanje je zasnovano na radu japanskog naučnika Sinja Jamanaka koji je dokazao da obične ćelije mogu da se pretvore u ćelije slične embrionalnim matičnim, od kojih se može odgajiti praktično bilo koje tkivo organizma. Takve ćelije Jamanaka je nazvao indukovanim pluripotentnim matičnim ćelijama. Otkriće je podstaklo doktora Gepštajna da započne sopstveno istraživanje matičnih ćelija i njihovu primenu u lečenju srčanih oboljenja. O budućnosti svog metoda on je govorio za Glas Rusije.

U datom istraživanju razmatrali smo mogućnost pretvaranja ćelija kože kod starijih i vrlo bolesnih pacijenata sa insuficijencom u zdrava tkiva srca. Uzorke ćelija kože smo reprogramirali za izgradu IPM ćelija, posle čega su dobijene matične ćelije pretvorene u ćelije srca. Neophodno je istaći da bez obzira na to što su same ćelije srca kod pacijenata bile u vrlo lošem stanju zbog bolesti, nove ćelije srca formirane od ćelija kože bile su sasvim zdrave i po strukturi su ličile na ćelije srca novorođenčadi.

Lior Gepštajn je siguran da ako metod prođe sva potreban testiranja i provere u roku od 5-10 godina moći će da se pređe na klinička istraživanja.

Jedan od ključnih momenata je pitanje bezbednosti lečenja uz primenu IPM ćelija. Moguće je da date ćelije mogu da doprinesu razvoju raka, i zato prvo se treba uveriti da se to neće desiti, i da je sa ove tačke gledišta lečenje potpuno bezbedno. Tako da treba brižljivo pratiti sposobnost novih ćelija da funkcionišu i da se razvijaju posle presađivanja.

Naučnici takođe treba da uvećaju broj ćelija koje se uzgajaju. Jer sada oni mogu da proizvedu samo nekoliko miliona ćelija. Srce odraslog čoveka se sastoji otprilike od 4 milijardi ćelija. A posle infarkta kod pacijenata odumre oko četvrtina zdravih ćelija.