OUN osudila porast trgovine drogom u Centralnoj Aziji

OUN nije zadovoljna naporima zemalja Centralne Azije u borbi protiv droge. Otkako su ruski graničari napustili granice Tadžikisana i Avganistana promet narkotika između zemalja se povećao hiljadu puta – dobit od prodaje droge iznosi 1,4 milijarde dolara.

Kroz Centralnu Aziju svake godine prođe 90 tona heroina. Samo 3% ove količine zaplene organi za očuvanje reda. Pritom se dobit od prodaje procenjuje na 1,4 milijarde dolara. Ovakve informacije saopštene su u referatu Uprave OUN za drogu i prestupnost.

OUN smatra da vlade zemalja Centralne Azije ne ulažu dovoljno napora za efikasnu borbu protiv narkobiznisa. Korupcija u regionu ga čini idealnom maršrutom za švercovanje droge, kaže se u referatu OUN.

Prisustvo ruskih graničara u Tadžikistanu je do 2005. godine znatno ograničavalo transport droge iz Avganistana u Tadžikistan, a odatle u ostale zemlje Centralne Azije i u Rusiju. U poslednje vreme avganistanska trgovina drogom je stekla tolike razmere da čak ni efikasna borba ruskih specijalnih službi ne može da spasi situaciju, kaže naučni saradnik IMEMO RAN Igor Hohlov.

Ovaj problem treba principijelno rešiti u Avganistanu. Rusija je više puta govorila o tome. Govori već drugu deceniju. Nažalost, ne nailazi na dužno razumevanje kolega iz Sjedinjenih Država i iz zemalja Zapadne Evrope. 

Treba istaći da su od vremena pojave NATO u Avganistanu dobit trgovaca drogom i prinosi opijuma porasli hiljadu puta, nastavlja Hohlov.

Amerikanci i NATO povlađuju proizvodnji heriona. I ne samo to, to je zvanična pozicija rukovodstva NATO koja se više puta mogla čuti. Ideja se sastoji u tome da je Avganistan vrlo siromašna zemlja u kojoj jedini prihod stanovništvu donosi proizvodnja opijumskog maka, njegova prerada u sirovi opijum i dalje u heroin. Zbog toga će, ukoliko seljaci budu lišeni jedinog izvora prihoda to biti odličan poklon talibanima. Ovo su više puta izjavljivali i evropski funkcioneri NATO i sam komandant oružanih snaga u Avganistanu. Uz takvu poziciju, prirodno, ne može biti reči o tome da se u Avganistanu vodi bilo kakva borba protiv droge.

Treba početi od podele zone odgovornosti između NATO i ODKB. Severnoatlantska alijansa treba da deluje u samom Avganistanu, a Organizacija sporazuma o kolektivnoj bezbednosti bi mogla da preuzme na sebe traganje i neutralizaciju grupacija koje se bave trgovinom drogom, kaže predsednik Posmatračkog saveta Instituta za demografiju, migracije i regionalni razvoj Jurij Krupnov.

Ne treba NATO da se bori protiv tranzita. NATO treba da likvidira samu proizvodnju droge u Avganistanu. Zbog toga treba da postoji podela rada između NATO i ODKB. A SAD su, na primer, cele godine podsticali protivnarkotičku centralnoazijatsku inicijativu i sve vreme su pokušavali da prošire svoju pažnju s avganistanskog poligona na Centralnu Aziju. Ovo bezuslovno govori o tome da se borba protiv druge koristi kao izgovor za upade policajaca i specijalnih službi na teritoriju Centralne Azije. (...)

Treba razvijati ekonomiju Avganistana – normalni uslovi života stanovništva pomoći će da se spreči pojava novih trgovaca droge i plantažera, smatra Krupnov. Ne samo to, treba smanjiti nivo potrošnje narkotika u susednim zemljama i efikasno se boriti protiv narkomanije smanjujući na taj način potražnju.