Patrijarh Kiril posećuje ostvro svetih

Redovna poseta patrijarha Kirila započela je danas na ostvu Kipar. Poglavar RPC stigao je u posetu Kiparskoj pravoslavnoj crkvi na poziv njenog poglavara Arhiepiskopa Nove Justinijane i čutavog Kipra Hristozoma Drugog.

Kipar od davnina zovu ostrvom svetih, a Kiparska pravoslavna crkva smatra se jednom od najstarijih autokefalnih crkava sveta. Po predanju, osnovali su je apostol Pavle i Varnava 47. godine.

To je prva poseta patrijarha Kirila hrišćanskim svetinjama Kipra posle njegovog dolaska na patrijarši presto, rekao je u intervjuu za radiokompaniju Glas Rusije zamenik predsednika Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije protojerej Nikolaj Balašov.

Mirna poseta je uobičajena u praksi pravoslavnih crkava posle intronizacije svog poglavara. Običaj podrazumeva da novoizabrani poglavar Crkve posećuje druge poglavare pravoslavnih crkava. Patrijarh Kiril je već posetio Konstantinopoljskog, Aleksandrijskog i Antiohijskog patrijarha.

U toku četvorodnevnog putovanja Kirila po ostrvu svetih planirana je poseta glavnih manastira i svetinja Kipra, sastanak sa duhovnim i političkim poslenicima zemlje, razgovor sa sunarodnicima. U okviru posete takođe će biti postavljen kamen u osnovu prvog hrama RPC na ostrvu. Ovaj momenat sunarodnici su očekivali nekoliko decenija, od svog novca su čak kupili neveliku parcelu. Ruska i Kiparska pravoslavna crkva imaju davnašnju tradiciju prijateljstva i podrške, nastavlja otac Nikolaj.

U teška vremena za Kiprine, kada se Kipar borio za svoju nezavisnost, Rusija i RPC uvek su podržavali svoju braću po veri. I u današnje vreme, kada ostrvo preživljava tragediju podele, Ruska crkva takođe podržava svoju braću po veri u njihovoj težnji da obnove celovitost kiparske države.

Između ostalog, aktualna poseta poglavara RPC važna je ne samo za jačanje međucrkvenih veza, već i u svetlosti pripreme za Pravoslavni sabor koji već danas mnogi nazivaju Osmim Vaseljenskim. Govori šef Odeljenja za spoljne crkvene veze RPC mitropolit Volokolamski Ilarion.

Ideja saziva pojavila se pre 50 godina. Zbog istorijskih oklonosti RPC nije učestvovala u održavanju sličnih sabora od 7. Vaseljenskog sabora 787. godine. Bilo je regionalnih okupljanja predstavnika i delegata, ali Svepravoslavni sabor – takav pojam ranije nije postojao. U 20. veku, kada su pravoslavne crkve sveta ojačale međusobnu saradnju, i posebno u periodu posle Drugog svetskog rata, kada su kontakti između crkava značajno produbljeni, pojavila se ideja održavanja ovakvog sabora.

Na dnevni red budućeg Sabora izneto je 10 tema, među kojima je kanonsko uređenje pravoslavnih dijaspora na istorijski nepravoslavnim teritorijama, pitnja unifikacije crkvenog kalendara, problem odnosa pravoslavlja prema hrišćanskom i nehrišćanskom svetu. Osam od prijavljenih tema jednoglasno su prihvatile sve postojeće pravoslavne crkve, njih seda, ali povodom dve preostale za sada nema potpune sloge. Zbog toga rokovi Svepravoslavnog sabora, koji je prvobitno bio planiran za početak 2011. godine, stalno se odlažu.

Mirne posete patrijarha Kirila poglavarima pravoslavnih crkava, između ostalog van granica Kiparske pravoslavne crkve, mogu značajno da približe datom održavanja dugoočekivanog Sabora, pošto pitanja međupravoslavnog uređenja i crkvenih odnosa, kao i problem budućnosti svetskog pravoslavlja jesu prioriteti za moskovskog jerarha.