Pravosuđe direktno zavisno od političke moći

Potpomognuto značajnim donatorskim sredstvima zemalja Evropske unije i SAD u nastojanju da se izgradi nezavisno i efikasno pravosuđe kao suštinska pretpostavka pravne i demokratske zemlje, pravosuđe je još jednom, ovoga puta drastično, pokazalo direktnu zavisnost od centara političke moći, a taj uticaj je upravo suprotan samoj suštini i prava i demokratije.
Otišlo se tako daleko da su i same pravosudne institucije u procesu imenovanja akteri nasilja nad zakonom, smatra izvršni direktor Transparency Internationala BiH (TiBiH) Srđan Blagovčanin.
“Posljednjim imenovanjem donedavnih funkcionera vladajuće stranke u Republici Srbskoj, Džeralda Selmana za predsjednika Ustavnog suda Republike Srpske i Zorana Lipovca za sudiju, grubo je povrijeđen zakon o toj pravosudnoj instituciji, jer član 5.Zakona o Ustvanom sudu RS jasno propisuje da osobe koje su imenovane na te funkcije ne mogu biti pripadnici nijedne političke partije. Na način kako su oni izabrani jasno je da je narušen kredibilitet i funkcionisanje Ustavnog suda RS“, kaže Blagovčanin.
On ukazuje na prividan paradoks u kome je praksa u sukobu sa normama i standardima koji se deklarativno promovišu. “Ovaj slučaj je ilustracija tog paradoksa jer se ovakvim imenovanjima narušavaju institucije RS i njihov kredibilitet i to upravo od onih koji javno najviše ističu zalaganje za jačanje institucionalnih kapaciteta RS u cilju zaštite njenih interesa”, zapaža Blagovčanin potpuno uvjeren da se kršenjem zakona ili njegovim zaobilaženjem u slučaju nedavnih imenovanja devastira i njen autoritet.
Ovakvo stanje u pravosuđu krajnje nepovoljno se reflektuje na najveći problem BiH koja je po stepenu organizovanog kriminala i korupcije toliko visoko pozicionirana da se uzima kao izrazito negativan primjer u međunarodnim relacijama, a to je ključni faktor odvraćana svih ozbiljnih investitora. I pored pompeznih najava i obećanja u RS se na planu borbe protiv organizovane korucije nije promijenilo ništa, a izostalo je i oduzimanje imovine osobama koje su je stekle nelegalnim radnjama, jer je u toku procesuiranje samo jednog takvog predmeta
Blagovčanin i kao krajnje problematično označava ne oduzimanje ilegalno stečene imovine po osnovu krivičnih djela korupcije.
„Problem je u činjenici da se ne može oduzeti imovina, ukoliko nema procesuiranih tih krivičnih djela. U tom smislu su pravosudne institucije BiH potpuno zakazale. U tome nije izuzetak pravosuđe u RS, pa ni djelovanje Specijalnog tužilaštva RS“, kaže Blagovčanin.
TIBiH je i na nedavno održanoj još jednoj raspravi o neophodnosti borbe protiv kriminala i korupcije apostrofirao pravosuđe u BiH ne kao dio rješenja nego kao dio problema.
„Jednostavno, nema dovoljno sposobnosti i volje da se nadležne institucije suoče i uhvate u koštac s ogromnim problemom korupcije, a uz to se BiH suočava svakodnevnim političkim problemima“, kaže Blagovčanin.
Tako je i pravosuđe pokazalo direktnu zavisnost od centara političke moći, a taj uticaj je upravo suprotan samoj suštini i prava i demokratije.
„Ne možete očekivati od ljudi koji su involvirani u koruptivne aktivnosti da budu zagovornici borbe protiv toga. Ako BiH ovako nastavi, urušavanje je neminovnost jer smo sa ovakvim institucionalnim kapacitetom na samom koraku od haosa. Znači, potpunog urušavanja institucija sistema i to je ono što nas sve treba da brine“, upozorava Blagovčanin.