Lekcije naučene i zaboravljene

Uoči nove, 71. godišnjice agresije hitlerovske Nemačke protiv SSSR 22. juna 1941. godine, a ovaj datum zvanično je objavljen u Rusiji Danom žalosti i sećanja, Evropa živi u danas već uobičajenim brigama.

Da li vreme briše iz istorijske knjige Evrope, pa i čitavog čovečanstva, tragične stranice od pre 70 godina? Ili ih jednostavno zaklanjaju nove opasnosti i izazovi 21. veka – kako ekonomski, tako i vojni? Zaista, o dobađajima Velikog Otadžbinskog rata 1941-45. godine, rečeno je, čini se, već sve što se moglo reći. U detalje je poznat i fašistički plan Barbarosa, koji je proglasio rat do istrebljenja. Pri tome nešto slično još nikada nije postojalo u istoriji! – vojnici vermahta oslobađani su od svake pravne odgovornosti za krvava zlodela na okuprianim teritorijama.

Prilično detaljno govorilo se o tome da rukovodstvo bivšeg SSSR, koje nije imalo u celini iluzije povodom okupatorskih planova Hitlera i dobro je videlo dvostruku igru zapadnih država, do poslednjeg trenutka pokušavalo je da odloži momenat napada trećeg rajha na Sovjetski Savez. Saznali smo i za preteranu samouverenost Staljina, i za neosnovane represije protiv komandnog sastava Oružanih snaga.

Mnogo puta ponavljane su strašne cifre gubitaka. U SSSR poginulo je ukupno oko 27 miliona ljudi. A gubici čitavog čovečanstva u toku Drugog svetskog rata, čiji glavni udarac je primio na sebe Svojetski Savez, čine po raznim proračunima od 60 do 80 miliona ljudi. Da li je moguće sve to izbrisati iz sećanja? Ne, ubeđen je glavni naučni saradnik Evropskog instituta, bivši diplomata Igor Maksimičev.

Datum 22. juni je početak tragedije i podviga koji je oslobodio svet od divljaštva fašizma – preporoda čovekomrzačkih tradicija Srednjeg veka. Ovaj rat ima opšteljudski značaj, zato što je on formirao pretpsotavke sveta u kojem živimo, odnos prema njemu nikada neće biti ravnodušan.

Istina, dodaje Maksimičev, odmah posle razbijanja nacizma pojavili su se pokušaji prepisivanja istorije, izjednačavanja žrtve napada sa agresorom. Na pitanje da li su dobro usvojene lekcije najstrašnije tragedije 20. veka, nažalost, on odgovara bez optimizma.

Lekcije je čovečanstvo usvojilo neravnomerno, govori ekspert. Kada je sa međunarodne arene nestao Sovjetski Savez, započeli su pomaci i u međunarodnim odnosima, i u politici pojedinih zemalja. Već to što je 1999. avijacija NATO-a preduzela bombardovanje Jugoslavije pokazalo je da je balans snaga u međunarodnoj situaciji prestao da bude garancija mira na zemljinoj kugli. Ne sme se činiti mešanje u unutrašnje stvari država osnovnim regulatorom međunarodnog razvoja.

Ipak ima sve više naučenih lekcija iz prošlosti. Želeli bismo da se one množe, i to ne samo u Evropi