SAD ponovo izazivaju Kinu u Aziji

Izgleda da će Tajland popuniti spisak zemalja Azijsko-Pacifičkog regiona (APR), gde će se američke snage bazirati na stalnoj osnovi. Pentagon privlači aerodrom Utapao na istoimenoj glavnoj bazi kraljevskih vojno-pomorskih snaga Tajlanda. SAD su ga koristile u vreme rata u Indokini početkom 1970-ih godina proteklog veka radi bombardovanja Vijetnama, Laosa i Kambodže.

Utapao je udaljen 40 kilometara od letovališta Pataja. On je istovremeno i međunarodni civilni aerodrom, koji prihvata uglavnom turističke čarterne avione iz Rusije, ZND, Istočne i Zapadne Evrope. NASA planira da pretvori Utapao u bazični aerodrom za svoj novi regionalni meteorološki program. Te planove je ministar odbrane SAD objavio u Singapuru prilikom regionalnog savetovanja o bezbednosti. Tamo je on prvi put objavio da će do 2020. godine 60 odsto bornih brodova i drugih snaga američkih VPS biti preneto u APR. Posmatrači su odmah povezali tu predislokaciju s namerom Pentagona da izvrši pritisak na Kinu radi nivelisanja rasta njene vojne moći.

Razumljivo je da u tom kontekstu baza u Utapaou može da doprinese SAD-u da ne samo prikupljaju podatke radi meteoroloških prognoza. Kako je izjavio na uslovima anonimnosti jedan od vodećih predavača Akademije Generalštaba Tajlanda, Bangkok ne može da zabrinjava reagovanje Kine na letove američkih aviona u nebu Jugo-Istočne Azije s tajlandske avionske baze. Moguće je da će Kina pretpostavljati da meteorološki program SAD ima i obaveštajni deo.

Ta pretpostavka nije neosnovana, tim pre što na Utapaou već postoji manja američka kompanija, koja radi prema ugovoru s Pentagonom. Ona puni gorivom avione VVS i brodove VPS SAD, koji prevoze vojnike i vojnu robu u Avganistan i Irak. Postoje neki podaci da su preko američkog segmenta Utapaoa leteli nevidljivi avioni, koji su prebacivali u SAD i na bazu u Gvantanamu na Kubi strane državljane, uhapšene tobože zbog toga, što su osumnjičeni za terorizam.

Osim toga, SAD traže od Tajlanda da bi zajedno pratili iz vazduha kretanje trgovinske i vojne robe sa Bliskog Istoka u Pacifik. To je glavna transportna pomorska linija u trgovini Kine sa mnogim zemljama Azije i Afrike. Pred mikrofonom je Andrej Volodin – rukovodilac Centra istočnih istraživanja diplomatske akademije MIP RF.

"SAD su ozbiljno zabrinute zbog rasta geoekonomske snage Kine, koja može da se transformiše u vojno-politički uticaj. Zato one pokušavaju da obnove sistem veza, koji je postojao u vreme hladnog rata. Postavlja se pitanje: ili će SAD moći da ponove svoju strategiju uzdržavanja komunizma, u ovom slučaju je Kina u novim uslovima, ili će morati da ostvare tu strategiju na kompromisan način."

Druga varijanta za SAD, sudeći po svemu, prosto je neprihvatljiva. One planiraju da se vrate na vojno-vazdušnu bazu Kamranj u Vijetnamu, koju su napustile posle poraza u ratu u Indokini, kao i svoju pređašnju bazu Subik-bej na Filipinima. Eksperti smatraju da će uskoro tamo biti prisutna američka vojna lica. Pokušaj Amerikanaca da okruže Aziju svojim vojnim bazama se realizuje već u toku samo nekoliko meseci, međutim, ima i prvih rezultata. Čime će odgovoriti Kina na takav izazov? Sudeći po svemu, ona će učiniti sve da bi njene VPS i VVS naučile da projeciraju snagu Kine na velikom rastojanju od njenih granica. Istovremeno niz zemalja tog regiona često više zavisi od Kine nego od SAD. Peking će sigurno iskoristiti taj resurs da bi onemogućio njihove dogovore s Vašingtonom, koji bi ugrozili njegove strateške interese.