Zategnuti kaiševe i… umreti

Dok su mediji raspravljali da je Grčka prevarila EU, povećavši za 70 hiljada broj državnih službenika umesto da smanji troškove za nekoliko hiljada radi podmirivanja dugova, finansijsku pomoć je zatražio Kipar. Pored toga je problem rekapitalizacije španskih banaka. U ponedeljak su indeksi efekata počeli da padaju. Pre toga, u petak, u bukvalnom smislu reči onesvestio se bivši ministar finansija Grčke Vasilis Rapanos. Ni on, ni pod hitno operisani premijer Antonis Samaras neće ići na samit EU, gde grčka strana planira da pomoću cenkanja dobije ublaživanje mera stroge štednje. Međutim, jedan od glavnih kreditora Atine – Nemačka – čak na zvaničnom nivou ne krije svoje negodovanje: Dosta! Dosta da se traži pomoć, pod hitno usvajajte program akcija i izađite iz krize! Samo niko ne daje recepat kako da se to učini.

Hoće li samit šefova 27 država EU razjasniti situaciju, kako je izjavljeno, biće objavljen postepeni plan stvaranja pravog fiskalnog i političkog saveza? Vredi li čekati konkretna rešenja, između ostalog, i za odrešivanje grčkog čvora? Komentar naučnika Centra evropskih istraživanja Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa Jurija Kvašnjina.

"Teško je reći kakve će odluke biti usvojene. Izgleda, nikakve. Jednostavno će biti nastavljena diskusija, i to u odsutnosti dva ključna grčka činovnika, što, svakako, izaziva razmišljanja. Nisu oni spremni za pregovore, odgađaju ih? Mada, izgleda, burna izborna kampanja je mogla zaista da ugrozi njihovo zdravlje. Međutim, Grčka će morati da ispunjava svoje obaveze. Verovatno će joj pružiti popuste, makar radi toga da se održi krhka, koaliciona (četvrta za 8 meseci) vlada. Dužniku mogu da omoguće prolongaciju smanjenja državnih troškova do 2013. godine, i to ne za 11 milijardi evra, a, recimo, za 8 do 9. Produžen je rok ispunjavanja Maastriškog kriterijuma budžetskog deficita u iznosu 3 odsto od bruto-domaćeg proizvoda. Ustupci su formalni, isključivo radi umirivanja nervoznog grčkog stanovništva. Svakako, da bi se odgodilo zaoštravanje grčke krize, da ne bi se ono poklopilo sa krizom bankarskog sistema Španije. Ne vredi da Atina računa na program stimulisanja ekonomskog rasta. Šta da se stimuliše? Gde su konkurentne grane grčke ekonomije?"

Prema procenama, nivo nezaposljenosti u Grčkoj je viši od 22 odsto. To je realno četvrtina sposobnog za rad stanovništva. Zemlja je ustvari na rubu socijalne katastrofe. Grčki politikolog Spiros Rezopulos saopštava da u lokalnim fastfudima učestali su slučajevi, kada tamo prodire čovek i istrgne hranu iz nečijih ruku. Ako takav nesrećnik zategne kaiš, on može i da umre. Međutim, Nemačka uporno preporučuje Grcima monetaristički recept izlaska iz krize.

"Svakako, stav Grčke je važan. Doduše, danas je u EU nastala realna opozicija strogoj štednji, koju uporno sprovodi Angela Merkel. Ideće godine će biti održani izbori u bundestag. Ako na vlast dođu socijalisti iz SDSN, oni neće biti toliko strogi prema Atini. Međutim, treba sačekati iduću godinu. Beznađe očaj, nepovorenje prema političarima šire se u grčkom društvu. Prvi put za 50 godina porasla je grčka zajednica, i to ne na nekom drugom mestu, već u… Istambulu! Poznajem Grke, koji završavaju restoranski, hotelski biznis, a čak i razmatraju mogućnost da se presele u Rusiju."

Moskovski ekspert direktno povezuje dalju prisutnost Grčke u evrozoni s razvojem opšte situacije u Evropi. Međutim, ako počne punovredna recesija, ona praktično nema mogućnost da ostane u monetarnom savezu.