Nova srbska vlada: zagonetka sa kozom, vukom i kupusom

Lider Socijalističke partije Srbije, Ivica Dačić je dobio od predsednika Tomislava Nikolića, mandat da formira novu vladu. Dakle, Dačić postaje novi premijer a pored socijalista u sastav vlade će takođe ući Srbska napredna stranka Nikolića i predstavnici „Ujedinjenih regiona Srbije“.

Postoji zagonetka za decu: starac bi čamcem, na drugu obalu reke trebalo da preveze vuka, kozu i kupus. Vuk i koza ne mogu ostati zajedno, jer vuk će pojesti kozu. Koza i kupus, takođe ne, jer će koza pojesti kupus.Tačan odgovor je – da preveze prvo kozu, ostavivši vuka i kupus. Nad rešavanjem slične zagonetke su se mučile srpske partije, koje su pokušavale da formiraju većinu.

U početku je izgledalo sve kristalno jasno: demokrate Borisa Tadića, na vlasti od 2000., formiraće većinu sa socijalistima Dačića koji su zauzeli 3. mesto i sa malim strankama. Međutim, Tadićev neočekivan poraz na predsedničkim izborima je sve to promenio. Političari, predstavnici mnogih stranaka različitih orijentacija, setili su se principijelnosti: socijalisti Dačića odbili su da sarađuju sa Liberalno demokratskom partijom zbog njihovog otvorenog proevropskog stava o nezavisnosti Kosova.

Demokrate, koje predvodi bivši predsednik, podsetio je na loše iskustvo u radu sa „regionalcima“ bivšeg ministra ekonomije Mlađana Dinkić. Naprednjaci su shvatili da, uprkos pobedi na parlamentarnim izborima, mogu ostati u političkoj izolaciji, i obratili su se lideru Socijalističke partije Srbije, Ivici Dačiću sa predlogom da preuzme premijersku fotelju. Bilo je nemoguće odbiti takvu ponudu.

Čak i pre drugog kruga predsedničkih izbora, srbski politički analitičar Vladimir Goati je izrazio mišljenje da ukoliko Dačić preuzme predsedavanje vladom, novi šef države će, u stvari biti lišen bilo kakvog uticaja. Ruski istoričar i stručnjak za Balkan Georgij Engelhart smatra da se to moglo desiti u slučaju da je Tadić postao premijer, a da Nikolić i Dačić mogu da koegzistiraju sasvim dobro - strategija ostaje nepromenjena: „I EU i Kosovo“.

"Ivica Dačić se pokazao kao veoma ozbiljan, profesionalni političar - za 11 godina, on je postepeno vratio stranci status moćnog faktora srpske politike, i mislim da će on i novi predsednik dobro sarađivati. Od aktuelnih političara danas u Beogradu, niko neće odustati od šeme „I EU i Kosovo“ - ali je pitanje gde će biti naglasak u ovoj šemi. Mislim da ova vlada može sebi da dozvoli manji obim saradnje sa EU, što nije bio slučaj sa prethodnom. U smislu da će Beograd verovatno manje plaćati stvarnim političkim interesima za razne simboličke gestove iz Brisela."

Međutim, željene parlamentarne većine pod okriljem stranke Dačića moglo je i da ne bude, da nije bilo političke formacije „Ujedinjenih regiona Srbije“, Mlađana Dinkića, koja je, uzgred, jedva prešla izborni prag. Možda koalicija sa Dinkićem može da izazove isti problem, o kome smo govorili na početku - prevoz srbskim čamcem vuka, koze i kupusa. A to, po brzoj reci ekonomskih problema, može postepeno odvući zemlju u bankrot.

Stvar je u tome da su, na primer, koalicioni partneri naprednjaka, stranka „Nova Srbija“, Dinkića uvek krivili da postavljaju svoje igrače na ključne pozicije. Sami naprednjaci imaju prema regionalcima „nežan“ odnos: oni su optuživali jedni druge za klevete. Sam osnivač SNP Tomislav Nikolić, tada još parlamentarni poslanik, „počastio“ je Dinkića rečima koje se mogu čuti samo po birtijama. A i sam lider, „regionalaca“, još nedavno je izjavio da njegova stranka neće ići u vladu sa naprednjacima, koji nemaju ni ideja, ni kadrova.

Međutim, sada su svi ovi ljudi pod jednim krovom, a Dinkićeva partija će dobiti Ministarstva ekonomije, regionalnog razvoja, kao i finansije, njegove stare znanice. Vodio je godinama finansijski sektor i može se reći da je lider „regiona“ učinio mnogo u borbi protiv inflacije i za privlačenje stranih investicija. Međutim, bilo je i grešaka. Dovoljno je reći da je on bio glavni protivnik prodaje srpske naftne kompanije NIS ruskom „Gasprom-u“. Dinkić je 2008. rekao da je to protivno interesima Srbije.

Ipak, pod ruskim vođstvom, NIS je 2011. osvojio prvo mesto na listi najuspešnijih preduzeća u Srbiji. A, prodaja železare u Smederevu američkoj kompaniji US Steel, što je Dinkić smatrao uspehom, pretvorilo se u katastrofu: na kraju, američka kompanija je nazad prodala fabriku Vladi Srbije – i to za svega jedan dolar, jer vlasti nisu imale drugog izbora: bilo je potrebno da se sačuva preduzeće i nekoliko hiljada radnih mesta. Može se reći da će sada ekonomskim, a za Srbiju i glavnim resorom upravljati profesionalac, ali – dvosmislen čovek. Očigledno, kontrola nad ekonomskim resorima je bio uslov pod kojim je Mlađan Dinkić pristao da podrži formiranje većine sa Ivicom Dačićem.

Stranke uveliko pregovaraju oko strukture nove vlade. Premijer Dačić je već obećao da će vlada biti formirana „vrlo brzo“ – a imajući u vidu kakvi sve razni ljudi ulaze u njen sastav, nadajmo se da se to „brzo“, neće pretvoriti u „ishitreno“.

Timofej Aleksej,