Jezik će i Kijev umoriti

Strasti po jeziku iz ukrajinskog parlamenta su se prelile na ulice. Opozicija je organizovala mitinge protiv usvajanja zakona O osnovama državne jezičke politike. Oni koji se ne slažu sa inicijativom Partije regiona čitave noći su mitingovali ispred Ukrajinskog doma u centru prestonice, a ujutru su ih podržali oblasni centri zapadnih regiona zemlje. Nije prošlo bez sukoba sa policijom.

Skandalozni zakon koji pruža jezicima nacionalnih manjina koji žive u Ukrajini status regionalnih, Vrhovna rada je usvojila u uotrak uveče. Predsedavao je na zasedanju prvi zamenik predsednika parlamenta Adam Martinjuk. On je predložio poslanicima da razmotre zakon u konačnoj verziji. Dokument je usvojen većinom glasova. Ipak to što preliminarno ovo pitanje nije bilo uključeno u dnevni red dalo je opoziciji osnova da izjavi da je prekršena zakonodavna procedura. Nekolio ljudi je proglasilo štajk glađu, neki su odbili da učestvuju u radu parlamenta do kraja tekućeg zasedanja. Zatim su opozicionari sa pristalicama priredili piket u centru Kijeva.

Noć je protekla prilično mirno. Ipak ujutru su započeli sukobi demonstranata sa policijom. Ukrajinski dom, gde je očekivana konferencija za štampu predsednika Viktora Janukoviča, zasut je kamenicima i bocama. Čuvari reda su primenili suzavac. Pojavili su se prvi povređeni. U kontekstu poziva da se odbrani ukrajinski jezik sve jasnije su se čule parole Sramota poslanicima! I Prevarili su nas, vreme je da se latimo oružja! Opoziciona manjian je našla povod da podseti na sebe, smatra zamenik direktora Centra Ukrajinistike Moskovskog državnog univerziteta Bogdan Bezpalko:

"Trenutno nastala situacija je prosto zgodan povod za opoziciju da se još jednom ispolji i organizuje akciju protiv aktualne vlade Ukrajine. Po meni to je glavni razlog. U stvari nacrt zakona koji je usvojila Rada ne jača pozicije ruskog jezika. On izjednačava ruski sa jezicima nacionalnih manjina kao što su Romi ili Slovaci."

Sporni zakon utvrđuje da je jedini državni jezik u Ukrajini ukrajinski. Uporedo sa tim u oblastima gde živi preko 10% stanovništva za koje je maternji bilo koji drugi jezik, on može da dobije status regionalnog. I tada svi zvanični dokumenti, zakonodavni akti ili glasački listići automatski će dobijati prevod najezik nacionalnih manjina. A na primer u pasoš će se po želji vlasnika unositi zapisi na dva jezika odjednom.

Prema zakonu su jezici nacionalnih manjina u Ukrajini: ruski, beloruski, bugarski, jermenski, gagauski, jidiš, drimotatarski, moldavski, nemački, novogrčki, poljski, romski, rumunski, slovački, mađarski, rusinski, karaimski, krimčacki. Svi oni imaju šansu da dobiju status regionalnog. Ipak u istupanjima ukrajinske opozicije najčešće se pominje ruski.

U predizbornoj kampanji Viktor Janukovič je pitanje povećanja statusa ruskog jezika izdigao na jedno od ključnih mesta. Sada opozicija pokušava da odigra na istu kartu sa suprotnim efektom, govori ukrajinski politikolog rostisalv Iščenko:

"Histerija opozicije bazira se na dve stvari. Na sasvim iracionalnom ubeđenju da svaki, čak formalni korak u pravcu povećanja statusa ruskog jezika jeste duboka prtnja ukrajinskoj državnosti. I na sasvim racionalnom razumevanju da slična dejstva Partije regiona mogu da mobilišu biračko telo. Opozicija u histeriji pokušava da mobiliše svoje biračko telo."

U međuvremenu u Ukrajini sazreva parlamentarna kriza. Predsednik Vrhovne rade Vladimir Litvin u čijem odsustvu su poslanici usvojili zakon o jeziku, rešio je da preda molbu za ostavku. Istu izjavu je dao njegov zamenik Nikolaj Tomenko. Tim povodom predsednik Viktor Janukovič je pozvao rukovodioce Vrhovne rade i poslaničkih frakcija da razmotre nastalu situaciju.