Sudbina zone evra rešava se u Karlsrueu

Ustavnom sudu Nemačke predstoji da u utorak iznese složenu presudu. Da odmeri na apotekarskim terazijama ne stupaju li dokumenti ili njihovi pojedini stavovi u protivrečje sa Osnovnim zakonom. I ako odjednom, što je malo verovatno, budu pronađeni znaci antiustavnosti, iza čega će uslediti veto, Berlin će se naći vezanih ruku. A bez Nemačke sva konstrukcija zone evra neće biti sposobna da funkcioniše.

Kampanja tužilaca šareni je konglomerat lica različitih pogleda na svet. Od poslanika HSS Petera Gauvajlera, do leve frakcije u punom sastavu. Ali bojazni su kod svih njih slične. Prava bunedstaga mogu da budu ograničena u najosetljivijoj sferi – finansijskoj. Budžetskom politikom, kao i udelom nemačkih uloga u stabilizacioni mehanizam, raspolagaće drugi ljudi. A ulog Nemačke u zajedničku kasicu najveći je – oko trećine ukupnih sredstava zemalja zone evra. Ako još neko zbog krize postane platežno nesposoban, nedostatak će morati da nadoknade ponovo Nemci, ko će drugi? Takvo odustajanje od nacionalnog suverniteta treba da bude utvrđeno referendumom, smatraju podnosioci tužbe. A stanovništvo Nemačke izgleda nije oduševljeno voljom vlasti da se žrtvuju. Koliko su proširene bojazni da će Berlin morati da plaća za sve, posebno za zadužene južnjake? Mišljenje nemačkog profesora Eberharda Šnajdera:

"Stanovništvo je prosto loše informisano. A uzrok je u tome što su izvesni krugovi principijalno protiv i koriste datu situaciju. Brisel nije donosio nikakve odluke o gubitku suvereniteta. Reč je o formiranju bankarskog saveza pod okriljem saveta upravljača. U njega ulaze svi ministri finansija zone evra. I bojazan da će Nemačka žrtvovati svoj suverenitet i da tobože preuzima na sebe dugove drugih država, pri tome bez odgovarajuće kontrole, ničim nije opravdana."

U međuvremenu niz uglednih nemačkih političara javno je razjasnio stvar sudijama u Karslerueu. Neko poput predsednika bundestaga Norberta Lamerta transparentnim nagoveštajima upozorio je crvene mantije od ozbiljnih posledica po Nemačku i Evropu u slučaju negativne presude po zakonodavstvo. Drugi poput poslanika Evropskog parlamenta Aleksandara Lambsdorfa, odbacivši diplomatiju, doveli su pod sumnju kompetentnost čuvara Ustava u evropskom poslovima. Iz neznanja, navodno, mogu da pokvare stvar. A koju, nije precizirao. To je učinio za njega lista Berliner Cajtung, upozoravajući namoguće dramatične posledice po čitav svet zbog sudijskih ograničenosti, čija posledica može da postane krah zone evra. Posebno će postradati SAD, Kina, Rusija i mnge druge zemlje koje su bile neoprezne da sakupe veliki udeo evra u svojim zlatnim i deviznim rezervama.

Nijanse odnosa Berlina sa Briselom Ustavni sud Nemačke ne razmatra prvi put. I svaki put on je izricao solomonsko rešenje: Osnovni zakon ne zabranjuje da se ustupaju kompetencije i prava Briselu. Važno je ne preći granicu. A gde prolazi crvena linija u Karslrueu nisu ni jednom precizirali.