Veliki sport i religiozne rasprave

Na olimpijskom fudbalskom takmičenju u Londonu muslimanske sportistkinje će moći da izađu na teren u hidžabu. MOK, sledeći posle FIFA, namerava da dozvoli ženama da igraju pokrivene glave. Ali nacionalna fudbalska asocijacija Francuske i dalje zastupa stav da francuskim muslimankama ne bi trebalo dozvoliti nošenje hidžaba.

FIFA je ukinula zabranu nošenja hidžaba za žene fudbalere tek prošle nedelje. Ranije je smatrano da to nije bezbedno zbog igala kojima se pričvršćuje marama, ali hidžab sa čičak trakama nimalo ne smeta sportistkinjama. Odsada mnogi ženski fudbalski timovi iz Azije imaće priliku da učestvuju u svetskim prvenstvima uključujući Olimpijske igre. Moguće je da ćemo već u Londonu videti na terenu žene koje nose hidžab.

Zabrana nošenja religiozne odeće ukinuta je još u Pekingu, ali samo za laku. Atletičarka iz Bahreina Rokaja al Gasra takmičila se u specijalnom kombinezonu i hidžabu i osvojila prvo mesto u sprintu. Bio je to presedan, ove godine će se u istim kombinezonima prvi put takmičiti atletičarke iz Saudijske Arabije.

Ali, i pored ovih promena, Francuzi su i dalje protiv religiozne simbolike u sportu. To je u suprotnosti sa zakonima Pete republike, kaže profesor MGIMO, stručnjak za Francusku Jevgenija Običkina:

"U Francuskoj je problem integracije imigranata izuzetno aktuelan. Svaki sedmi stanovnik zemlje je potomak imigranata. Muslimani su na drugom mestu u Francuskoj po broju vernika, ima ih više od sedam miliona. Islam je postao druga najznačajnija religija u Francuskoj, pri čemu je protestantizam ostao daleko iza njega. Zbog tih razloga usvojena je strategija prinudne integracije u francusko društvo. Nikola Sarkozi se aktivno bavio pitanjem kako motivisati Francuze muslimane da postanu deo francuskog društva i da poštuju sve vrednosti i običaje republike. Otuda zakon kojim se zabranjuje nošenje svih atributa bilo kojih religija na javnim mestima. Ne radi se samo o hidžabu već i katoličkim krstovima i judaističkoj kipi."

Ali je tendencija takva da sport postaje lojalniji prema nacionalnim kulturama. Nove vrste dresova pružaju više mogućnosti ženama koje imaju ograničeni izbor odeće. Ali izgled sportista ne bi smeo da odvlači pažnju od takmičenja, a pogotovo da ometa sportiste, ubeđen je sportski novinar Grigorij Tvaltvadze:

"Teško je reći koliko je bitno da se takmiči u hidžabu. Teško mi je da zamislim da bi plivačica iz muslimanske zemlje mogla da roni u hidžabu. Nije teško da se pretpostavi kako bi to moglo uticati na rezultate. Nažalost sport napušta okvire sporta kao takvog i postaje politika. To nije u redu. Sport je ipak sport. Sport je pre svega lepota ljudskog tela i rezultat."

Ali je nesumnjivo da u sportu postoji dres kod. Na primer za šahistkinje njegovo kršenje je isto što i tehnički poraz: samo suknje ispod kolena, stroge cipele i ni reči o dekolteu.

Aleksandra Zaharova,