Anan razočaran nedostatkom jedinstva među članovima Saveta bezbednosti UN

Fransoa Oland je u potrazi za novim oblicima saradnje sa NATO-om. Francuski predsednik poručio je da se proanaliziraju uslovi članstva u Alijansi.

Podsetimo, Francuska je članica Alijanse od njenog osnivanja 1949. Međutim, Pariz je 1966. izašao iz vojne organizacije NATO. Predsednik De Gol nije želeo da uskrati vojni suverenitet Francuskoj, posebno pri punoj političkoj dominaciji Sjedinjenih Američkih Država. 60 godina nakon osnivanja alijanse, Nikola Sarkozi je najavio povratak u vojne strukture bloka. U to vreme, taj je korak bio opravdan, smatra direktor Centra evropske bezbednosti Tatjana Parhalina:

"2009 godine, Francuska je odigrala značajnu ulogu u izgradnji evropskog sistema bezbednosti. Podsetimo na libijsku operaciju. Američka uloga bila je skromna. U stvari, bez francuske inicijative, libijske operacije ne bi bilo."

U uslovima ekonomske krize, obimni vojni projekti ne izgledaju tako atraktivno, kaže predsednik asocijacije vojnih politikologa Aleksandar Perendžijev:

"Finansijska kriza narasta u Evropi. Na Francusku se svalilo prilično ozbiljno opterećenje da stabilizuje evro. Za Pariz, EvropskaUnija je projekat važniji nego NATO savez. I NATO se možda sprema za Sirijsku operaciju, koja će zahtevati značajne resurse. Oland ne bi želeo da ode u istoriju kao predsednik koji je poslao francuze da brane američke interese."

Komentar o ovom pitanju u ekskluzivnom intervjuu za radio „Glas Rusije“ je dao Žan-Pjer Molin- vojni analitičar, zamenik direktoraInstituta za međunarodne i strateške odnose:

"Ovo pitanje je bilo deo predizbornih obećanja predsedničkog kandidata Fransoa Olanda. Možda govorimo o promeni orijentacije novog predsednika, u vezi sa ciljevima i ciljevima svog prethodnika. Niko ne očekuje povlačenje Francuske iz NATO-a, jer je to tehnički teško s obzirom na odgovornost i ulogu Francuske. Ali, takav pristup daje Francuskoj i njenim evropskim saveznicima veću težinu u NATO-u da bipostigli svoje ciljeve, odnosno postigli veći uticaj NATO-a na međunarodnoj sceni."

Prema rečima našeg stručnjaka, Oland koristi svoj položaj, u dve svrhe: prvo, kako bi ispunio obećanja biračima, a drugo, igra lutkarsku predstavu francuskog vođstva unutar samog NATO-a. Rusiji, kako kažu, od toga neće biti lakše. Podsetimo, Francuska se ponosi takvimpolitičarem, kao što je bio Taljeran, koji je jednom rekao: „bajonet je veoma korisna stvar, s njim može da se uradi mnogo interesantnih stvari. Samo, ne bi valjalo sedeti na bajonetima ". Čini se da je Francuska odlučila da sedi na bajonetima NATO-a, a da pritom deluje nezaiteresovano.