Zaduženost zemalja zone evra prešla 88 % ukupnog unutašnjeg bruto proizvoda

Sveži podaci Evrospkog zavoda za statistiku ne ulivaju optimizam. Prosečni pokazatelj zaduženosti zemalja zone evra za prvi kvartal 2012. godine dostigao je rekordni nivo, prevladavši granicu od 88 % ukupnog unutašnjeg bruto proizvoda. I to ne računajući kratke unutrašnje zajmove, kojima pojedine zemlje pomažu jedne drugima da privremeno preguraju. Podsećanje na obavezu da se dugovi drže u granicama od 60% unutrašnjeg bruto proizvoda, polazeći od zahteva Mastrihtskog sporazuma, danas se prihvataju kao teška stvar. Temu nastavlja komentator Sergej Guk.

- Režim stroge štednje nije postao univerzalno sredstvo smanjenja dugova. Stopostotni prag odavno su ostavile iza sebe krizna Grčka, Italija, Portugalija i Irska. Španija balansira za sada na nivou od 72%. Partneri iz zone evra olakšali su sudbinu Atine u martu, otpisavši sto milijardi duga. Ali nov start u ekonomiji to nije označilo. Nema za sada ni efekta od nedavnih odluka samita EU da se izdvoji 120 milijardi evra za stimulisanje ekonomskog rasta.

Lideri zone evra sve više podsećaju na igrače na žici. Budžetski deficit treba smanjivati. Računati na solidni rast priliva u deo prihoda u uslovima recesije iluzorno je. Ostaje put smanjenja rashoda. I ovde samo najviši profesionalizam može da nagovesti političarima do koje mere treba balansirati, sprovoditi smanjenja, ne uništivši, pri tome zadugo, slabe izdanke konjukture.

Profesor ekonomije univerziteta Zigena Eberhard Šnajder u intervjuu za Glas Rusije jasno je označio konture pojasa za spasavanje za EU.

- Treba preduzeti dve mere. Prvo je usvojiti budžetski pakt. To znači: zemlje članice EU uvode režim štednje, smanjuju deficit. Drugi korak će biti predaja finanijskih kompetencija EU Briselu. Treći korak: zemlje EU uzimaju pod kontrolu svoje budžete, to će kontrolisati Brisel. Zatim će biti uvedeni evrobondovi. To znači da odgovornost za dugove svih zemlja do određenog nivoa snosiće čitava zajednica zone evra. Drugačije neće moći. Budžetski pakt će biti usvojen. Vremena je naravno malo, ali drugačije se ne može.

Američka rejting agencija Mudis dodala je još jednu čašu žuči situaciji, smanjivši prognozu za tri najjače zemlje zone evra – Nemačku, Holandiju i Luksembrug – sa stabilne na negativnu. Ovog puta Mudis je opravdao svoju odluku žalosnom situacijom u Grčkoj i Španiji. Ako one krahiraju, povući će za sobom i Nemce.

Stabilnost ekonomija tri pomenute države zbog tog ispada teško da će postradati. Sličnu minu za Nemačku i 14 njenih partnera postavio je u decembru prošle godine drugi američki autor rejtinga – agencija Standard end Purs. Prognoza je bila ista: negativna. Efekat? Nulti: finansijska tržišta su pad jednostavno ignorisala.

Mnogo ozbiljniji za Evropu su dugovi velikih banaka. Deficit kreditih institucija Grčke, Irske, Italije, Portugalije i Španije iznosi već više od 9 biliona evra. To trostruko povećava ukupne državne dugove pomenutih zemalja. Fond novog stabilizacionog mehanizma koji se formira planiran je u visini od pola biliona evra. U slučaju pada očigledno neće biti dovoljno za sve.