Valaam: himna lepoti Severa

S pravom se može reći da su u Valaamskom manastiru pravoslavna arhitektura i duhovnost ispevale himnu lepoti u prirodi ruskog Severa. Veliki umetnici i naučnici 19. i 20. veka dolazili su ovamo da osete čari severne prirode i ispune se blagošću ovoga kraja.

Valaam je najveće ostrvo istoimenog arhipelaga Ladoškog jezera. Specifična geološka građa i geografski položaj čine da arhipelag ima posebnu mikroklimu. Uzrok se krije u stenovitoj podlozi i samom Ladoškom jezeru – najvećem jezeru u Evropi.

Kako doći

Danas je ostrvo Valaam obavezan deo turističkog krstarenja brodom po Ladoškom jezeru. Da bi se posetilo ostrvo, treba kupiti kartu za krstarenje na liniji Moskva–Sankt Peterburg ili za brodove koji polaze iz Rečne luke u Peterburgu.



Dvodnevne posete Valaamu organizuje poklonička služba manastira sa sedištem u Sankt Peterburgu. U standardni program ulazi putovanje autobusom do Priozerska i dalje brodom do ostrva, smeštaj u pokloničkom hotelu „Mansarda“ sa jednim noćenjem, ručak u monaškoj trpezariji, ekskurzija po centralnom kompleksu Valaamskog manastira, poseta Nikoljskom skitu i Igumanskom groblju, svenoćno bdenije u donjem hramu Spaso-Preobraženske crkve, odlazak do Skitskog ostrva, drugi ručak i povratak u Sankt Peterburg.

Valaam je poznat pre svega zahvaljujući Spaso-Preobraženskom muškom manastiru sa veličanstvenom crkvom i zvonikom visokim 72 metra. Oko manastira i na ostrvima arhipelaga monasi su tokom vekova osnivali skitove, gradili kapele i postavljali pokloničke krstove. Posebno mesto u istoriji manastira imaju inženjerijske konstrukcije: izvori na liticama, plovni kanali i sistemi za isušivanje.

Monasi su u prošlosti sami sebi obezbeđivali sve vrste poljoprivrednih proizvoda: voće, povrće i meso. Na ostrvu su u toplim baštama sazrevale lubenice teške i po osam kilograma i dinje od tri kilograma. Gajili su i lekovito bilje, a kod ovdašnjih lekara dolazili su pacijenti čak iz prestonice Ruske Imperije. U više navrata manastir su posećivali ruski carevi i članovi carskog doma. Od 1842. godine, kada je počeo da saobraća parobrod na liniji Peterburg–Valaam–Serdobolj (Sortavala), počele su i redovne posete poklonika. U dane verskih praznika manastirske gostionice primale su i po 4 hiljade gostiju.

Posetilac Valaama može da uživa u njegovim strmim stenovitim obalama i borovim šumama. Ovde su nalazili inspiraciju slikari Ivan Šiškin, Arhip Kuindži, Nikolaj Rerih i Rokvel Kent, a u 19. veku su pitomci Sankt-Peterburške likovne akademije ovde slikali svoje diplomske radove. Valaam su posećivali pisci i pesnici, kao na primer Fjodor Tjutčev, Nikolaj Leskov, Aleksandar Dima (otac), kompozitori Petar Čajkovski i Aleksandar Glazunov, putopisac Nikolaj Mikluho-Maklaj i autor tablice hemijskih elemenata Dmitrij Mendeljejev.

Pored programa standardne jednodnevne ekskurzije sa posetom centralnog manastirskog kompleksa, kao i Vaskresenskog i Getsimanskog skita, gosti u dogovoru sa meštanima mogu da iznajme čamac za ribolov, ili da se po vetrovitom vremenu provozaju motornim čamcem između ostrva i po kanalima, da se iskupaju i od ovdašnjih ribara kupe malo sušene ili dimljene ribe. Ovde je priroda izuzetno lepa, a voda je puna ribe. Nije čudo što su prvi ljudi došli ovamo još mnogo pre pojave hrišćanstva. Zato na ostrvu ima i drevnih krugova, obloženih kamenjem, i runskih natpisa.

Hrišćansko bratstvo se prvi put pominje u izvorima iz 10. veka, gde se govori o prepodobnim grčkim monasima Sergiju i Germanu, koji su došli sa Istoka pronoseći reč Božju. Njihovu ulogu u osnivanju monaškog bratstva niko ne dovodi u pitanje, ali zato oko vremena izgradnje prvog manastira i danas postoje različita mišljenja: po jednima je to bilo u 10-11. veku, a po drugima u 12-14. veku. To nije ništa neobično, jer je ovuda prolazila granica između Rusije i švedske kraljevine, tako da je ova teritorija često bila zahvaćena ratnim dejstvima i uništenjima. U tim ratovima je nestalo i žitije prepodobnih vaalamskih podvižnika Sergija i Germana, ali su zato njihove mošti, sahranjene u hramu, do danas sačuvane.

Pouzdano se o Valaamskom manastiru može govoriti počev od 1407. godine, kada se on pominje u pisanim izvorima. Tada je na arhipelagu već živelo oko 600 monaha. U to doba manastiri nisu bili samo uporišta vere i centri prosvećenja, nego i tvrđave na severnim granicama tadašnje Novgorodske kneževine, a kasnije, kada je posle pohoda Ivana III ova teritorija pripojena Rusiji, i na granicama ruske države. Valaamski manastir, međutim, nije postao tvrđava u pravom smislu. Početkom 17. veka on i nije bio više na granici, ali je godine 1617. zaključen Stolbovski dogovor kojim je ceo arhipelag, zajedno sa manastirom, prešao u ruke Šveđana.

Kada je 1721. godine okončan Severni rat, prema Ništatskom mirovnom sporazumu Zapadna Karelija je vraćena Rusiji. Strpljivo i uporno monasi počinju da obnavljaju stari manastir, tačnije da ga iznova grade. Na ostrvo se dovozi plodna zemlja za gajenje voćaka i jagodastih plodova. Zahvaljujući ostrvskoj mikroklimi i toplim baštama, ovde počinje uspešno da se gaji bostan.

Gde odsesti

Oni koji žele neko vreme da borave na Valaamu, mogu da odsednu u hotelu „Zimski“, koji se nalazi u seocetu Valaam nedaleko od manastira, pored Znamenske kapele. Hotel je smešten u jednom krilu zgrade podignute još 1900. godine, tako da u njemu vlada atmosfera stogodišnjeg zdanja: visoki svodovi i uske sobe podsećaju na monaške kelije. Dvokrevetna kelija košta 2 hiljade rubalja (50 evra) ili više, u zavisnosti od vrste smeštaja. Po istim cenama nudi smeštaj i hotel „Igumanski“, koji se nalazi u centralnom kompleksu Valaamskog Spaso-Preobraženskog manastira, blizu pristaništa u Manastirskom zalivu.

Obitelj doživljava procvat za vreme igumana Damaskina, nastojatelja Valaamskog Spaso-Preobraženskog manastira. On je upravljao manastirom 42 godine, počev od 1839, i upravo on je doveo na ostrvo peterburškog akademika, arhitektu Alekseja Gornostajeva. On je projektovao i započeo izgradnju centralnog Spaso-Preobraženskog hrama koji može da primi 3 hiljade vernika. Manastir je čak imao i svoju malu flotilu. Manastirski parobrod „Sveti Nikola“ vukao je po jezeru splavove i čamce sa poklonicima. Uzgred, do 1917. godine gosti su po ostrvu mogli da se kreću samo putem, i to pod prismotrom monaha.

Nakon Oktobarske revolucije zapadni deo Ladoškog jezera sa Valaamskim arhipelagom pripao je Finskoj. Posle Drugog svetskog rata arhipelag i zapadna obala Ladoge vraćeni su Sovjetskom Savezu, ali za onih 30 godina, koliko se nalazio u inostranstvu, manastir je opusteo. U posleratnom periodu ovde je bilo osnovano civilno naselje, a tek 1989. godine je odlučeno da se manastir i neke građevine vrate Ruskoj pravoslavnoj crkvi. 13. decembra iste godine, na dan apostola Andreja Prvozvanog, na ostrvo je doputovalo prvih šest monaha, a 13. decembra 2005. godine na starom zvoniku ponovo je odjeknulo zvono „Andrej Prvozvani“, teško preko 16 tona.

Obzirom da u manastiru žive monasi, u krugu manastira muškarci treba da budu bez kape, a žene u suknjama i maramama. 

Aleksej Hovanov,