Indeks poverenja izaziva nepoverenje

Poslednji mesec leta je tradicionalni mesec godišnjih odmora i sve operacije na berzama fondova sa sezonski smanjenim aktivima postaju mnogo reljefnije. Očigledno da indeks poverenja prema ekonomiji Juga Evrope pada. Po mišljenju bivšeg ekonomiste MMF Stivena Džena, svi traže prost izlaz, ali on ne postoji.

Drugi bivši, ali ne manje ugledni ekpsert, svojevremeno šef Federalnog rezervnog sistema SAD Alen Grinspen smatra da je jedinstvena evropska valuta postala zahvalan eksperiment koji se završio neuspehom.

Ali ne treba oni koji se bave makroekonomskim problemima da razmatraju konkretne napore za izlazak iz krize vlada država juga kontinenta pod tako negativnim uglom, ubeđen je profesor Visoke škole ekonomije u Moskvi Ivan Rodionov. On smatra da je u prvom redu potrebno tražiti svaku mogućnost za rast poverenja prema akcijama lidera zone evra na njenom spasavanju. A kao drugo, postoje objektivni razlozi koji treba da budu poznati ekspertima finansijskih berzi. To je azbuka! Ivan Rodionov nastavlja:

- Svaki veliki finansijski aktiv treba da ima takvu, rekao bih, formu portfelja. U tom portfelju uvek ima tri dela. Prvi deo je visoko pouzdan, ali i niskoprofitan, srednji deo je srednje pouzdan i srednje profitan, treći deo je niskopouzdan, mada visoko profitan. I potrošač postoji za svaki od ova tri dela. Uvek vlasnici velikog obima novca zainteresovani su za investiranje u visokorizične, ali istovremeno i profitnije aktive. Sa ove tačke gledišta prosto će skuplje kotati servisiranje svog duga. Ilustrujem, nastavlja Ivan Rodionov – na primeru bankarske zaduženosti Portugalije. I to nije tajna! Ona približno odgovara akcijama – po nivou kreditne sposobnosti – ruskih kompanija ne prvog ešalona, izuzev, prve desetine. Tako da ovde nema ništa strašno.

Očigledno upravo odluku da se podrže mere za stabilizaciju stanj u kriznim zemljama zone izneo je ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble i njegov američki kolega Timoti Gajtner. Oni su izrazili uverenost u sposobnosti evropskih lidera da preduzimaju odlučne korake na prevladavanju dužničke krize. Sa svoje strane finansijski ministar Španije Kristobal Montro je izjavio juče da je efekat mera koje se preduzimaju na nivou zemlje sasvim pozitivan. On između ostalog kaže:

- Ubeđen sam da će deficit dostići dva i po odsto unutrašnjeg bruto proizvoda. Na tome on treba da se zaustavi, čemu će doprineti mere koje je donela vlada. Tako ćemo ispuniti svoja obećanja o deficitu budžeta za 2012. godinu.