Posle 200 godina

Prvo se nad poljem pojavio dim, zatim kao iz zemlje nastaju odredi generala Tučkova. Prema njima jašu francuski konjanici-izviđači. Počinje borba, koja postaje svakog trenutka sve ogorčenija. S obe strane stižu pukovi. Gađaju topovi, čuje se dobovanje, kao da lete konjanici…

Učesnici vojno-istorijske rekonstrukcije u toku 10 godina su proučavali događaje od pre 200 godina. Bitka u Lubinu bila je od posebnog značaja za tok rata 1812. godine. Francuzi nisu očekivali da će posle gubitka Smolenska Rusi moći tako ogorčeno i stručno pružati otpor. Kada su se naše jedinice povukle, Napoleon je pokušao da ih razdvoji i potuče svaku nasamo. Taj plan je omeo general Pavel Tučkov sa svojim vojnicima: zahvaljujući njihovoj hrabrosti uspelo je zadržati Francuze, te su snage ruskih armija bile spojene na Dnjepru blizu Solovjovog gaza, - kaže predsednik Organizacionog komiteta rekonstrukcije Vladimir Šargajev.

- Borba 7. avgusta je postajala sve ogorčenija. Tučkov se branio s malobrojnim odredom artiljerije, Francuzi su nadirali. Od 17 časova su počeli da stižu korpusi Barklaja-den-Tolija. Tako je neočekivani sukob prerastao u krupnu bitku. Bismark, koji je učestvovao u njoj, a zatim je postao krupni vojni teoretičar, ovako je opisao te događaje: Napoleon je bio željan bitke. Barklaj ju je izbegavao. Tog dana je fortuna prelazila iz jednog logora u drugi, te je Barklaj pogrešio, dok Napoleon nije znao za to. Rat bi mogao da bude završen u jednom danu. Da nije Tučkov, 1. armija bi se našla u obruču.

S obe strane su gubici bili veliki: 5 hiljada kod Rusa, 8 hiljada kod Francuza. Napoleon se prvi put uskolebao posle te bitke, te se ozbiljno zamislio o primirju. On je čak poslao pismo imperatoru Rusije s predlogom da se rat završi. Međutim, bitka u Lubnu je nezaslužno zaboravljena, kaže jedan od učesnika rekonstrukcije predsednik fonda Pomirenje Igor Jasinski.

- Jedna od varijanti privlačenja pažnje tom mestu su vojno-istorijske rekonstrukcije da bi ljudi saznali o tim događajima. Mi smo obnovili bitku prema vojnim izveštajima: gde su se nalazili pukovi, koji su bili napadi, ko je kako učestvovao i ko je koga tukao.

Velika je pažnja bila dodeljena pojedinostima: oružje, konjska oprema, uniforme vojnika i oficira morali su da izgledaju verodostojno. Igor Jasinski je prvi put glumio generala Tučkova. On, kao i svi učesnici rekonstrukcije, sam je sašio uniformu, samo ukras od zlata su morali da naruče kod stručnjaka.

Ne smemo da izvrnemo istoriju, - smatra učesnik rekonstrukcije, ali možemo da obnovimo pravednost i učinimo da istorija bude poznata takva, kakva je ustvari bila.