Svake godine u Srbiji stanovništvo manje za 40.000 ljudi

U Srbiji je natalitet na katastrofalno niskom nivou, i kao što pokazuju rezultati poslednjeg popisa stanovništva, svake godine se broj stanovnika smanjuje za preko 40.000 ljudi. Kao što smo ranije o tome pisali, to znači da će, sa čisto matematičke tačke gledišta, celokupna populacija države prirodnim putem nestati već u doglednoj budućnosti, ako se nastave postojeći trendovi.

Štaviše, iako s jedne strane imamo izuzetno malu stopu rađanja dece, s druge strane imamo i ogroman broj dobrovoljnih ubijanja nerođene dece.

O čemu se tu radi, i kako je moguće da masovno postoji nešto, što zvuči tako užasno?

Naime, radi se o takozvanim dobrovoljnim prekidima trudnoće ili abortusima. A neki bi to nazvali i čedomorstvima. Procene stručnjaka govore da se u Srbiji godišnje izvrši i do 200.000 abortusa, nasuprot tri puta manje rođenih beba. To su nezvanični podaci, zato što nažalost većina obavljenih abortusa ostane neprijavljena. Saglasno važećem zakonu, vrlo lako je moguće izvršiti legalni prekid trudnoće, a za to je dovoljan samo ženin zahtev. Ona to može zatražiti ukoliko ima najmanje 16 godina i ako trudnoća nije starija od deset nedelja. Na to se svake godine odlučuje i oko 7.000 maloletnih devojaka koje pohađaju osnovnu i srednju školu.

Stoga, stručnjaci upozoravaju da Srbija zauzima žalosno prvo mesto u Evropi po broju izvršenih abortusa.

Kao glavni razlozi ove masovne pojave, najčešće se navode opšta kriza i teški uslovi života, rastuća nezaposlenost, problemi sa stambenim prostorom, ali i veoma nizak nivo zdravstvenog obrazovanja. Mnoge žene se odlučuju na prekid trudnoće i zbog opravdanog straha da će dobiti otkaz na poslu, jer je to veoma čest slučaj. Takođe, smatra se i da je jedan od razloga - gubitak moralnih načela, i uopšte devalvirani stav prema životu.

A kakva je situacija po tom pitanju u drugim zemljama?

S obzirom na veoma različite stavove u vezi abortusa u pojedinim zemljama Evropske unije, ovo pitanje zasad nije regulisano na nivou cele EU, nego je ono ostavljeno samim zemljama članicama da ga same regulišu u svojim nacionalnim zakonodavstvima. Tako imamo slučajeve Irske i Malte, u kojima su zakonom zabranjeni namerni prekidi trudnoće, pa do Švedske i Holandije, koje, sasvim suprotno, imaju najliberalnije zakone kojima se reguliše mogućnost prekida trudnoće.

U Rusiji je takođe još uvek veoma izražen problem sa značajnim brojem abortusa, ali je tamo ipak ohrabrujuća činjenica da se taj broj iz godine u godinu sve više smanjuje, a razmišlja se i o pooštravanju zakona koji regulišu tu materiju. Veliki protivnik abortusa je i pravoslavna crkva, čiji vernici, naročito u poslednje vreme, održavaju mitinge širom Rusije, sa zahtevom da se abortusi zakonom zabrane. Tim povodom, jedan visoki crkveni zvaničnik je izjavio da – abortusi predstavljaju najstrašniji Holokaust u istoriji čovečanstva., te da je zbog njih umrlo više ljudi nego u svim svetskim ratovima.

Pomenimo i primer Latvije, zemlje koja je u prošlosti takođe imala izuzetno visoku stopu namernih prekida trudnoće, ali koja je uspela da taj broj svede na prihvatljiv nivo, i to primenom nekih nestandardnih metoda. Naime, tamo su kao obaveznu preventivnu meru uveli slušanje otkucaja srca kod još nerođenog deteta. To se pokazalo kao vrlo efikasna mera koja je, po ocenama eksperata, vratila zdravi majčinski instinkt većini latvijskih žena.

Međutim, da li će se nešto promeniti i u samoj Srbiji, pa da više ne budemo evropski prvaci u dugogodišnjem dobrovoljnom genocidu? U svakom slučaju, dok se ne dogodi neka pozitivna promena u našem društvu i u svesti ljudi, imaćemo i dalje više od 500 abortusa svakog dana.

Ratko Paić,