Društvene mreže: zlo ili dobro?

Činjenice koje navode na oprez opisuje nemačko izdanje Der Tagesspiegel. U SAD mnoge kompanije, tačnije njihove kadrovske jedinice, proveravaju da li kandidati imaju stranicu na fejsbuku. I ako čovek nema svoj nalog, jednostavno može biti odbijen na konkursu za posao. U očima poslodavca on izgleda kao da nešto krije i nedruželjubiv je. S ovakvom pozicijom se ne slaže stručnjak Nacionalnog naučnog centra za narkologiju Ministarstva zdravlja i socijalnog razvoja Nikolaj Tumanov:

- Nekome to prosto u principu nije potrebno. Odnosno, neko jednostavno ne oseća potrebu za tim, više voli druženje uživo. Društvene mreže predstavljaju prilično specifičan oblik druženja i svaki čovek sam bira za sebe ono što mu je blisko, koje druženje želi.

Čovek koji nema nalog u društvenim mrežama nije normalan! Ovakvu izjavu je nedavno dao nemački psiholog Kristof Meler. Svoju hipotezu stručnjak gradi na primeru Andersa Brejvika i „strelca iz Kolorada“ Džejmsa Holmsa koji navodno nisu bili registrovani ni u jednom društvenom servisu. Po mišljenju Melera ako čovek nema profil na fejsbuku može se pretpostaviti da je asocijalan. Niklaj Tumanov je katogorično protiv takvog tumačenja.

- Shvatite da ako čovek ne učestvuje u ovom obliku druženja to ga ne čini automatski nenormalnim. Ako čovek nije u stanju da se druži sa živim ljudima i ako se sva njegova komunikacija odvija elektronski rekao bih da je to opasnije. Zato što je živu komunikaciju vrlo teško zameniti. Ona je neophodna čoveku, čovek je u svakom slučaju društveno biće, krajnje društveno.

Nikolaj Tumanov takođe ističe da su društvene mreže danas stihijska i globalna pojava i da se o posledicama učestvovanja u njima može suditi tek nakon 20-30 godina. Međutim, psiholog-suicidolog Marija Starkova još oštrije govori o Melerovim zaključcima.

- Smatram da je to potpuno neosnovano, nekako glupo, može se i tako reći. Mnogi moji poznanici, adekvatni ljudi, nemaju stranicu ni na „Fejsbuku“, ni u „Kontaktu“, ni u „Odnoklasniki“, nigde. I stariji su preko 30 godina. I to je normalno. To je svačija lična stvar.

Osim toga, poznati su slučajevi kad su društvene mreže aktivno koristile specijalne službe različitih država kako bi dobile podatke o građanima. Zato učestvovanju u državnim mrežama treba pristupati oprezno.