Preporod Soloveckog manastira obnavljanje istorijske memorije naroda

Obnavljanje Soloveckog manastira je veoma važan zadatak za državu i Crkvu. To je spomenik hrabrosti i duhovne snage naših predaka, - uveren je patrijarh Kiril. Prvojerarh RPC, nalazeći se u Soloveckom manastiru, imao je radni susret u vezi sa pitanjima rekonstrukcije tog manastira.

Solovecki manastir potiče iz 15. veka. Upravo ovamo, na najudaljeniji ruski arhipelag, koji se nalazi u hladnom Belom moru, došla su čamcem dva monaha – Zosima i German. U praznom, prelepom mestu oni su osnovali manastir, koji je posle nekoliko vekova postao jedan od najčuvenijih u Rusiji i daleko van njenih predela, - ističe patrijarh Kiril.

- Svaki put, kada posetiš Solovki, imaš neobičan osećaj. Lepota i strogost severne prirode još više ističu ljudski podvig, koji su dobrovoljno preduzeli radi Hrista ljudi, koji su se odrekli sveta, sitog života, komfornih uslova postojanja, te su došli ovamo, na ovo ostrvo u Belom moru da bi spasli svoju dušu.

Za prvojerarha Ruske Crkve Solovki je posebno mesto, povezano sa dubokim ličnim osećanjima. Upravo tu, posle revolucije 1917. godine, kada je manastir bio zatvoren, a monasi oterani, u svetim građevinama se našao Solovecki logor posebne namene, kasnije pretvoren u zatvor za političke zatvorenike, - priča patrijarh Kiril.

- Moj rođeni ded Vasilij bio je poslat na Solovki. Tu su se mučili i drugi sveštenici i arhipastiri. Jednom je pravoslavna grupa sveštenika odlučila da služi liturgiju. Liturgija, u kojoj je učestvovao moj ded, bila je izvršena na mestu seče šume. Istog dana o tome su saznali šefovi, svaki učesnik se našao u izolatoru i podvrgnut suđenju. Ded je dobio presudu 30 dana izolacije na Sekirnoj gori. Činilo bi se da je to kratak rok, ali je, prema mišljenju zatvorenika, živeti na Sekrinoj gori više od nedelju dana bilo nemoguće, naročito u hladno godišnje doba.

Ded prvojerarha RPC je imao sreću – on je preživeo strašnih 30 dana i čitav rok odležavanja u zatvoru. Međutim, mnoštvo ljudi je umrlo od gladi i bolesti, od teškog rada na seči šume i razradi nalazišta treseta. Sve do sada se ne zna koliko je ljudi bilo streljano. Prema približnim računima istoričara, reč je o stotinama hiljada života.

Obnavljanje monaškog života u manastiru je počelo tek 1988. godine. Sve manastirske građevine su bile u jezivom stanju, ali su restauracioni radovi počeli tek posle 20 godina. Danas je deo manastira već obnovljen. Biće sagrađeno i naselje oko manastira. Neophodno je rekonstruisati bolnicu, sagraditi jaslice i obdaništa, sistem čišćenja, snabdevanja vvodom, toplotom i strujom, kanalizaciju i još mnogo toga. Danas je razrađen regionalni namenski program razvoja Soloveckog manastira, čiji je zadatak promena socijalne situacije na tom ostrvu, organizacija civilizovanog života. Za tu svrhu je samo 2012. godine vlada Arhangelske oblasti izdvojila oko 350 miliona rubalja (nešto više od 10 miliona dolara) iz budžeta tog regiona.

Obnavljanje manastira je sveta stvar, - uveren je patrijarh Kiril. Međutim, važno je da civilizacija ne promeni veličanstvenost tog mesta da ne bi došlo do izgradnje neukusnih građevina, da bi sve bilo radi života ljudi, a, s druge strane, uklapalo bi se u izvrstan duhovno-istorijski kontekst, - istakao je prvojerarh RPC.