Dečiji hor sa Kosova u Moskvi

Deca su došla u Rusiju ne samo zbog toga da upoznaju našu zemlju sa srbskim pesmama. Organizatori putovanja su davno hteli da ih dovedu iz judžnog dela Kosova, gde oni ustvari žive u getu.

Ideju je dala administrator rusko-srbskog sajta senica.ru Olga Serebrovska. Međutim, ona nije mogla da okupi decu. To je učinila predsednik srbskog odelenja Fonda Jedinstva Pravoslavnih naroda g-đa Nataša Kocev. Evo što je ona ispričala u intervjuu Glasu Rusije.

- Olga je čula, kako pevaju ta deca. I onda smo ih pozvali da budu gosti u Moskvi. I Olga mi je pričala šta hoće. Ali rekla je da ne može da to ostvari za to što ne može da odrađuje u Srbiji. Ja sam rekla da mogu to da uradim. Prvo su deci trebali pasoši. Deca su imala stare pasoše pa su nam trebali vize. Tu je nama normalno izašao u susret Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Konuzin. Vize smo dobili bez problema, pošto su u pitanju bili stari pasoši. Olga sa svoje strane bukvalno nalazi sponzore za ta naša putovanja. Naše putovanje je počelo tako što je autobus Ruskog Doma došao po decu na autobusku stanicu. Onda smo otišli u Ambasadu. Ataše po kulturi Aleksandar Kononihin je primio decu. Pokušavamo za to kratko vreme da pokažemo šta ima u Rusiji pošto puno dece nikad nije bilo u Beogradu, a kamoli u Moskvi. Oni žive u strašnim uslovima, ne mogu da se kreću da bi otišli do prodavnice, recimo u Kosovskoj Mitrovici, treba im konvoj.

Uvek je program sažet, mi bukvalno nemamo slobodnog vremena. Normalno, deca su bila fascinirana, u Moskvi je sve veliko, sve ogromno. Deca su oduševljena, oni su mali i žive u malom selu, a Moskva je ogromna i ne mogu toliko da pešaće, brzo se zamaraju.

Ipak su deca puna utisaka iz Rusije. Priča solistkinja hora Metohijski žubori Leposava Stolić.

- Nama je puno značilo ovo putovanje. Meni prvenstveno to nije prvi put da dolazim u Rusiju. Ali kako sam više puta bila ovde, ovaj put mi je bio nešto najlepše. I videli smo dosta bitnih stvari, što je za nas neka novina u životu. I dobili smo neko novo, može se slobodno reći, obrazovanje i saznanje za Rusiju. Saznali smo mnoge stvari o Rusiji. Videli smo dosta muzeja, saznali smo koje su godine sagrađeni, posetili smo Hram Hrista Spasitelja, saznali smo kad je obnovljen, kad je, navodno, novi hram sagrađen, kad je počeo, to jest, da se gradi od 1995. Mi smo prezadovoljni, a mislim da je i publika zadovoljna time, kako mi pevamo, i mi smo srećni što smo došli ovde.

Za rukovodioca hora, pesnika Gavrila Kujundžića, putovanje u Rusiju takođe mnogo znači.

- Imali smo koncerte u Rusiji, Belorusiji, u svim bivšim republikama. Ja Rusiju gledam kao na jednu sjajnu zvezdu, na nešto veliko. I kad svaki put dođem ovde, mislim da ako na koncertu ima samo dva čoveka, ja osećam veliku obavezu. Rusija je za mene jedina nada, jedno veliko obećanje za budućnost. Sama Rusija kod svakog Srbina je velika nada. Uvek kad dođem u Rusiju, ja osećam veliku obavezu i da to, što osećam, što više prenosim na ruski narod.

Grigorij Sokolov,